13feb

Ništa u našoj ishrani nije slučajno

Svaki killogram viška priča priču o nama.
KADA KAŽEMO „ISKRENOST“ OBIČNO MISLIMO NA ISKRENOST PREMA DRUGIMA, MEĐUTIM NAJTEŽA JE ONA SA SAMIM SOBOM.
Bio tako jednom jedan momak u teškoj anoreksiji, na ivici zgrušavanja krvi i gubitka života. Porodica ugledna, imućna, divna. Zagarontavan imetak za decu i unuke, obrazovanje na prestižnom inostranom fakultetu, četiri perfektno naučena jezika, osnove klavira – razume se, jel..
Bajka u kojoj sve funkcioniše osim princa. KAKO SU TUŽNE TE BAJKE U KOJIMA SVE SIJA OSIM LJUDI.
Prilikom našeg trećeg susreta izgovorio je rečenicu „ Ali znate, ovo nejedenje je sva šta ja imam,sve šta je jedino moje, sve za šta se samo ja pitam, jedino što nije isplanirano i j.b.no uštirkano!“
Sloboda se ne nalazi u hrani, nego u nama, i ne treba niko da nam je da – osim nas samih. Radili smo psihosomatiku skoro dve godine, u kontaktu smo i dalje. Momak se preselio (tj pobegao glavom bez obzira : )) , sada živi u Americi, radi IT posle nekog kursa i ne želi da ide na fakultet. Svira gitaru, ima razbarušenu kosu i bradu, popunjeno i istrenirano telo i – osmeh od uva do uva.
Eto ti bajke. Čovek srećan.

Bla jednom jedna divna dama sa troje dece i divnim mužem. Od udaje pa nadalje pet po pet kilograma viška kao da su ništa…Kada mi se obratila za pomoć delovala je kao stena , jaka, snažna, leđa da povuku tri vola kao od šale…
Pa ipak ova „stena“ je ipak samo nežna ženska duša, koja je vukla sve više, pa počeli i drugi da tovare..
Njeni kilogrami su joj poslužili da izgleda baš kao što se oseća, i naš prvi korak je bio punooo psihosomatike da sebe vidi drugačiji, povuče crvene linije i onda lagano kilogrami dole.
Ne možemo od drugih očekivati da nas štede, ako mi sami sebe ne štedimo, ili ne znamo da kažemo – stop.
NAŠE TELO ZNA SVE NAŠE STRANPUTICE SA SOBOM, I UJEDNO JE SMERNICA ZA NJEGOVO ISCELJENJE. TIME SE BAVIM.
Moj posao je magičan i mojih priča ima zaista mnogo, a ako bih za sve trebala da kažem zajedničku poruku bila bi:
OD DRUGIH NAM JE UVEK POTREBNO ONO – ŠTA SAMI SEBI NISMO DALI.
Duboko ovim tragom i – razumećete.

16jun

DA LI GENI UTIČU NA EMOTIVNO PREJEDANJE

Geni su kao seme – koje zalijemo načinom života, ono će izrasti

GENI SE NE ODNOSE SAMO NA BOJU KOSE, OČIJU, I POTENCIJALNA OBOLENJA. ONI TAKOĐE NOSE PREDLOGE, PRETPOSTAVKE KAKO ĆEMO EMOTIVNO REAGOVATI NA EMOCIJE, LJUDE, POJAVE, DOGAĐAJE..
Geni nam dakle daju predlog kako se nosimo sa emocijama – da li ćemo biti pozitivni, negativni, borci, povlačiti se… ili jesti.
DA, EMOTIVNO PREJEDANJE SE GENETSKI NASLEĐUJE. ALI, DA LI ĆE SE AKTIVIRATI – ZAVISI SAMO OD NAS.
Evo kako to nastaje. Imala sam pacijentkinju čiji je deda bio strog i pasivno agresivan. Baba je bila stalno pod tenzijom i strahom od njegovih reakcija i uvek je to stanje „gasila“ nekontrolisanom hranom.
Mama naše pacijentkinje je po babinom uzoru izabrala sličnog muža, slično se osećala i oživela genetski nasleđen „predlog“ šta da radi kada se tako oseća – nekontrolisano jede.
I sada imamo našu damu koja je izabrala takđe isti tip muškarca sa kime živim – i zato nijedna dijeta nije uspela da joj svuče 45 kilograma viška. Do sada.
Ono što će nam geni preneti jeste šablon da imamo potrebu za hranom kada smo pod tenzijom ili drugom emocijom (to može biti i strah, nesigurnost, briga, tuga, frustracija…)
Loša strana priče je da mi u sebi imamo memorisanu vezu između neke emocije i hrane. Dobra strana priče je što nikada ne mora da zaživi u nama, a i ako se to dogodi – može da se „razveže“.
Sa ovom našom damicom upravo to radimo.
Najbitnije za genetski nasleđenu emotivnu glad je – emotivno okruženje.
Dokle god nas okružuje ista atmosfera kao mamu ili baku dok su uvezivale emocije i hranu, veća je šansa da ćemo nastaviti njihovim putem i aktivirati gene emocionalnog prejedanja.
Pre i posle svega rad na sebi daje nam odgovor i putokaz. Adekvatno povlačenje granica čuva naše dobro po nas i ljude oko nas.
Čak i da je sve u našem životu slučajno – on nije slučajno naš. Biramo ga odlukama, menjamo unutrašnjim promenama.. usrećuje nas tačno onoliko koliko smo spremni da usrećim – sami sebe.

31jan

Bes u nama remeti sve

Imala sam klijenta vrlo nabusitih pokreta,  koji je umarširao u ordinaciju, odsečno, sa dva telefona u rukama.. Insistirao je da odmah pređemo na dijetu  koja će mu „smanjiti obim stomaka i bol u želucu, da „ne gubim vreme“  jer u „pozadini“ njegovih kilograma – nema ničega.