Centri za sitost I glad se nalaze u delu mozga – hipotalamusu i oni svedoče istinu o tome koliko je hrana povezana sa našom psihom I emocijama.
OSEĆAJ GLADI SE JAVLJA KAO POSLEDICA RAZLIČITIH SIGNALA IZ NAŠEG TELA – CREVA, KRVI (NIVO ŠEĆERA), TEMPERATURE… HORMONA STRESA I ŠTITNE ŽLEZDE… I PSIHOEMOTIVNIH.
Dakle, samo kada smo u miru – naš osećaj da smo gladni I siti su zaista relevantni I govore nam o stvarnim fizičkim potrebama našeg tela. To možemo videti kod beba I male dece. Tada OSEĆAMO šta nam se jede (za čime telo ima potrebu), kada I koliko.
Prirodna sirova ili blago obrađena hrana korenspodira sa našim receptorima u nepcu I stvara memoriju iz koje hrane telo dobija koju vrstu minerala I vitamina. Na osnovu toga će nam se prijesti nešto konkretno.
Hrana puna veštačkih začina, aroma, kvasaca, putera, boja … apsolutno remeti komunikaciju sa našim suštinskim metaboličkim potrebama.

Sa druge strane, naše svakodnevno funkcionisanje kroz brzinu, jurnjavu, brige, strepnje, strahove I polusvesno vođeni dani kao na autopilotu ne proizvode zdrave emotivne signale I naš metabolizam se sve više remeti.
TOLIKO SMO DALEKO ODMAKLI OD SVOJE UMIRENE PRIRODE – A SAMO KADA NJOJ PRIPADAMO, MOŽEMO DA ŽIVIMO SAVRŠENSTVO I MAGIJU NAŠEG TELA.
Metabolizam se može isceljivati I ubrzavati. Kilogrami se mogu izgubiti.Signali do naših centara mogu biti savršeni.
Potrebno je pre svega da razumemo da smo mi smo jedna psiho – fizičko – emocionalno – energetska celina I kada tako sebe doživimo i osvestimo – sve je moguće.
Dokle god sebe gledamo kroz dijete, kalorije, I brojke na vagi sve smo dalje od pravila funkcionisanja našeg tela.

Ništa u čovekovoj prirodi nije banalno, ali je rešenje jednostavno – ljubav, balans I unutrašnji mir.

Ishrana treba da predstavlja ravnomeran, izbalansiran protok energije kroz naše telo. Ona našim hormonima daje mir a raspoloženju stabilnost. Jača koncentraciju, razboritost i jasan um.
PREJEDANJE JE NAJMANJE STVAR VIŠKA KILOGRAMA. SVAKI PREKOMERNI OBROK REMETI FIZIČKO – ENERGETSKI – PSIHIČKI BALANS I SVE NAŠE HORMONE. KAO KADA KAMENČIĆ BACIMO U MIRNU VODU – BAŠ TAKO ODJEKNE SVAKI PREOBILNI OBROK U NAMA.
CHS (crevni hormonalni sistem) predstavlja spektar hormona koji se proizvode i izlučuju u različitim zonama tankog creva.
Njihov značaj je višestruk – stimulišu sekreciju pankreasa, želudačne kiseline, disanje ćelija, kontrakciju žučne kese… Utiču na probavu, krvni pritisak, metabolizam, krv…
Svaki prepunjen tanjir atak je na sve ove naše sisteme, a ukoliko nam je to stalna životna navika – ozbiljno ugrožavamo sopstveno zdravlje. Posledice ne nastaju preko noći i retko ih povezujemo sa ishranom. One se primiču tiho i bez naglih simptoma… u vidu loše cirkulacije, lošeg varenja, glavobolja, problema sa štitnom žlezdom, pritiskom i snom.
Takođe, ovi hormoni nalik su onima u hipofizi, hipotalamusu i moždanoj kori što omogućava njihovu međusobnu komunikaciju i prenos signala duž celog tela. I zato, onako kako se naša creva osećaju – tako ćemo se upravo osećati i mi – promene raspoloženja, slabija koncentracija, opadanje volje, strasti i živone radosti.
To ne znači da sebi ne smemo da pružimo trenutke uživanja u hrani. Treba, ali po zakonima sopstvenog tela, ono nam sve govori. Posle dubokog udaha sledi dubok izdah, posle napornog vežbanja traži nam se odmor, posle umora – san. Svaki disbalans traži suprotno da bi se uspostavio mir.
Ukoliko bismo posle prevelike porcije narednog dana imali manje, ili posle nekoliko dana prejedanja – dane detoksa, uspevali bismo da „talase“ zadržavamo na površini i da oni ne ruše utvrđeni balans.
Hrana je, posle emocija, najvažniji deo imuniteta. Da ga stvara – ili razara.
Njom se naše telo gradi, funkcije pokreću, a energetsko polje jača.
ISHRANA I EMOCIJE SU TESNO POVEZANI, JEDNO SU DRUGOM UZROK, JEDNO IZ DRUGOG SLEDE. Ukoliko u ishrani dgoročno nemamo red ili meru, pitanja koja treba sebi da postavimo sežu mnogo dublje od dijete, kalorija i detoksa.