14feb

Emotivni poremećaj – tako bi se to iskrenije nazvalo

Ja nisam klasični nutricionista i nikada neću biti. Naprotiv, kada čujem reč „dijeta“ diže mi se kosa na glavi.
Naš sistem organa za varenje priča dublju priču o nama, i mi od toga ne možemo da pobegnemo.
Jer mi ne živimo od hrane – živimo od energije.
Samo jedan njen deo dolazi od onoga što pojedemo, drugi dolazi od onoga kako se osećamo, a treći – koliko kvalitetno dišemo.
NAŠ ORGANIZAM OD NAS PRAVI ČUDO, A MI – ČUDOVIŠTA. Samouništitelje.
I onda idemo na dijetu.
Duhovni zakoni kažu da se ne živi samo od hleba i vode nego od stanja duše, duha i uma. I naravno, potpuno su u pravu.
Kada smo zaljubljeni telo podiže energiju emocijama i imamo manje potrebe za hranom. Isto je kada podignemo kiseonik vežbanjem ili šetanjem po prirodi. Kada smo tužni ili previše sedimo događa se obrnuto –smanjuje se energija pa je nadomešćujemo prekomernim zalogajima.

Pucanje u pogrešnu metu.
Svaka emocija koja je u disbalansu odraziće se na hranu, kao što će nas sve više sedenja ubaciti u začarani krug – sve više jedenja.
Najveću konfuziju stvaraju neprepoznata osećanja i ona dovode do perioda prejedanja, pa strogih dijeta, retko uspešnih..i do „poremećaja u ishrani“.
SVAKO KO MISLI DA IMA „POREMEĆAJ U ISHRANI“ NE ZNA NIŠTA O SVOJIM EMOCIJAMA.
„POREMEĆAJ U ISHRANI“ – NE POSTOJI.

Emotivni poremećaj – tako bi se to iskrenije nazvalo.

Jer, naš organizam će identično tretirati zalogaj hrane koji smatramo zdravom ili okidačem za dalje prejedanje.
ZA NAŠ METABOLIZAM TO JE ISTO, lučiće enzime, pokretati peristaltiku na identičan način. Aktivirati ceo probavni put. Njemu je sve to isto – ali za naše emotivno biće – različiti svetovi.
NAJJAČU ENERGIJU U ĆELIJAMA DAJU SVEŽ VAZDUH, OSEĆAJ MIRA I BAZNA HRANA RASPOREĐENA U DVA ILI TRI OBROKA.
Sve ostalo je odvajanje od sopstvene duše i – marketing. Potpisujem.

 

13feb

Ako se dobro ne vrati dobrim znači da smo davali ili previše ili – na pogrešnu adresu

Ako se dobro ne vrati dobrim znači da smo davali ili previše ili – na pogrešnu adresu. Tada zauzvrat i ne treba da dobijemo „dobro“ nego baš ono šta nam je potrebno – lekcije.
Ako ih ignorišemo, sve će nam se iznova ponavljati, samo sa drugim ljudima ili drugim mestima. NENAUČENE LEKCIJE SKUPLJAJU, POTVRĐUJU I UVEĆAVAJU EMOTIVNE BOLI.
Svaka emocija aktivira određene neurotransmitere, koji preko ćelijske membrane utiču na hromatim – supstancu koja drži DNK. Dalje, naš DNK šalje uputstva našim ćelijama kako da rade – za nas ili protiv nas.
Tako ceo organizam postaje talac nenaučenih lekcija i – potencijalno žarište. Obolenje će se aktivirati tamo gde genetikom ili načinom života upalimo vatru – loša ishrana, prekomerno trošenje kičme ili drugog dela tela, pušenje, hronične prehlade… i slično.
Jer, POSLEDNJA NAUČNA ISTRAŽIVANJA JASNO POTVRDILA – 85 % OBOLENJA JE PSIHOSOMATSKOG POREKLA, a svega 15 % nastaju usled spoljnih uticaja (bakterije, virusi, udarac…)
Zaista, dok to ne razumemo, lekovima ćemo samo gurati plamen na drugo mesto i samo dodavati dijagnoze. Lekovi bez sumnje pomažu kada treba i kako treba, ali nisu osmišljeni da rešavaju emotivni uzrok – to je naš posao.

Emocije su energija i funkcionišu na identičan način kao čestice kosmičke prrašine koje su se zavrtele, zgrušnjavale i na kraju napravile materiju tj planete. Na isti način će sabijene emocije stvoriti obolenje.
PRIČA O BALANSU JE PRIČA O UČENJU POSLE KOGA NISMO ISTI.
Dobrota se balansira mudrošću, inače je ludost.
Inteligencija dobrotom inače prelazi u ego i manipulaciju.
Ničeg previše a svega dovoljno. Između granica ispod kojih se ne ide i preko kojih se ne prelazi.
Ni previše ljubavi ne valja, jer čim je previše – to više nije ljubav, nego program destrukcije ili kompleksa niže vrednosti.
AKO UMEMO DA RAZUMEMO PRIRODU LJUDSKOG BIĆA, ONDA ZNAMO DA NEMA BOLJEG IMUNITETA OD UNUTRAŠNJEG MIRA, NITI DETOKSIKACIJE OD IZBACIVANJA NAGOMILANIH OSEĆANJA I DA SE USPEŠAN ŽIVOT NE GRADI SPOLJA NEGO IZNUTRA.
Sve emotivne boli su mala vrata kroz koja ulazi svetlost – ako smo dovoljno hrabri da učimo.

13feb

Ništa u našoj ishrani nije slučajno

Svaki killogram viška priča priču o nama.
KADA KAŽEMO „ISKRENOST“ OBIČNO MISLIMO NA ISKRENOST PREMA DRUGIMA, MEĐUTIM NAJTEŽA JE ONA SA SAMIM SOBOM.
Bio tako jednom jedan momak u teškoj anoreksiji, na ivici zgrušavanja krvi i gubitka života. Porodica ugledna, imućna, divna. Zagarontavan imetak za decu i unuke, obrazovanje na prestižnom inostranom fakultetu, četiri perfektno naučena jezika, osnove klavira – razume se, jel..
Bajka u kojoj sve funkcioniše osim princa. KAKO SU TUŽNE TE BAJKE U KOJIMA SVE SIJA OSIM LJUDI.
Prilikom našeg trećeg susreta izgovorio je rečenicu „ Ali znate, ovo nejedenje je sva šta ja imam,sve šta je jedino moje, sve za šta se samo ja pitam, jedino što nije isplanirano i j.b.no uštirkano!“
Sloboda se ne nalazi u hrani, nego u nama, i ne treba niko da nam je da – osim nas samih. Radili smo psihosomatiku skoro dve godine, u kontaktu smo i dalje. Momak se preselio (tj pobegao glavom bez obzira : )) , sada živi u Americi, radi IT posle nekog kursa i ne želi da ide na fakultet. Svira gitaru, ima razbarušenu kosu i bradu, popunjeno i istrenirano telo i – osmeh od uva do uva.
Eto ti bajke. Čovek srećan.

Bla jednom jedna divna dama sa troje dece i divnim mužem. Od udaje pa nadalje pet po pet kilograma viška kao da su ništa…Kada mi se obratila za pomoć delovala je kao stena , jaka, snažna, leđa da povuku tri vola kao od šale…
Pa ipak ova „stena“ je ipak samo nežna ženska duša, koja je vukla sve više, pa počeli i drugi da tovare..
Njeni kilogrami su joj poslužili da izgleda baš kao što se oseća, i naš prvi korak je bio punooo psihosomatike da sebe vidi drugačiji, povuče crvene linije i onda lagano kilogrami dole.
Ne možemo od drugih očekivati da nas štede, ako mi sami sebe ne štedimo, ili ne znamo da kažemo – stop.
NAŠE TELO ZNA SVE NAŠE STRANPUTICE SA SOBOM, I UJEDNO JE SMERNICA ZA NJEGOVO ISCELJENJE. TIME SE BAVIM.
Moj posao je magičan i mojih priča ima zaista mnogo, a ako bih za sve trebala da kažem zajedničku poruku bila bi:
OD DRUGIH NAM JE UVEK POTREBNO ONO – ŠTA SAMI SEBI NISMO DALI.
Duboko ovim tragom i – razumećete.

19jun

Hrana i Emocije

Povezanost između hrane i emocija je dvosmerna ulica. Povezane su hormonima koji mogu nastati kao posledica emocija koje smo doživeli ili – onoga šta smo pojeli.
Brza hrana prepuna veštačkih boja, aroma, konzervanasa, šećera i masti iz naših creva deluje višestruko na naše emotivno stanje.
Šećeri će nas učiniti razdražljivim, našu koncentraciju plićom.
Masti će usporavanjem našeg metabolizma tražiti od nas da što više sedimo i u tome nalazimo uživanje.
Veštačke boje i konzervansi su dokazano potvrđeni kao supstance koje uništavaju nervne ćelije mozga -tada mislimo sporije, površnije, i brzo gubimo fokus.
Ishrana žitaricama čini naše raspoloženje stabilnijim.
Masne kiseline iz orašastih plodova hrane mozak i razigravaju njegov rad što se odražava na razboritost, koncentraciju, brzu obradu informacija.

Mahunarke pozitivno deluju na raspoloženje i životnu snagu.
Voće daje vedrinu, pozitivnost i optimitam.
Povrće je hrana koja najviše povezuje sve delove našeg tela u celinu. Ishrana povrćem daje najbolji dosluh sa telom, najintenzivnije prepoznavanje unutrašnjih psiho – emocionalnih procesa.
Previše mesa i jaja podiže agresiju, ali male količine utiču dobro na samopouzdanje i prodornost.
Uravnotežiti ishranu apsolutno znači uravnotežiti sebe. Kada tragamo za svojom optimalnom – baš ovo treba da imamo na umu.
Nečega više, nečega manje, nečega nimalo…dok ne osetimo sklad.
Priča o ishrani je priča o nama. O našem miru – ili nemiru.

Ništa u nama nije slučajno niti banalno, ali ni komplikovano. Naša zemlja je čista magija i ako ne znamo da osetimo sopstvene odgovore – ona uvek zna,i daje nam iz svakog semena.
Magija je moćno oružje, može nas zasvetleti ili uništiti. Ova naša ima jasne namere, dovoljno je samo da joj ne stajemo na put.
Toliko je jednostavno.

06mar

POREMEĆAJ SITOSTI I GLADI

Centri za sitost I glad se nalaze u delu mozga – hipotalamusu i oni svedoče istinu o tome koliko je hrana povezana sa našom psihom I emocijama.
OSEĆAJ GLADI SE JAVLJA KAO POSLEDICA RAZLIČITIH SIGNALA IZ NAŠEG TELA – CREVA, KRVI (NIVO ŠEĆERA), TEMPERATURE… HORMONA STRESA I ŠTITNE ŽLEZDE… I PSIHOEMOTIVNIH.
Dakle, samo kada smo u miru – naš osećaj da smo gladni I siti su zaista relevantni I govore nam o stvarnim fizičkim potrebama našeg tela. To možemo videti kod beba I male dece. Tada OSEĆAMO šta nam se jede (za čime telo ima potrebu), kada I koliko.
Prirodna sirova ili blago obrađena hrana korenspodira sa našim receptorima u nepcu I stvara memoriju iz koje hrane telo dobija koju vrstu minerala I vitamina. Na osnovu toga će nam se prijesti nešto konkretno.
Hrana puna veštačkih začina, aroma, kvasaca, putera, boja … apsolutno remeti komunikaciju sa našim suštinskim metaboličkim potrebama.

Sa druge strane, naše svakodnevno funkcionisanje kroz brzinu, jurnjavu, brige, strepnje, strahove I polusvesno vođeni dani kao na autopilotu ne proizvode zdrave emotivne signale I naš metabolizam se sve više remeti.
TOLIKO SMO DALEKO ODMAKLI OD SVOJE UMIRENE PRIRODE – A SAMO KADA NJOJ PRIPADAMO, MOŽEMO DA ŽIVIMO SAVRŠENSTVO I MAGIJU NAŠEG TELA.
Metabolizam se može isceljivati I ubrzavati. Kilogrami se mogu izgubiti.Signali do naših centara mogu biti savršeni.
Potrebno je pre svega da razumemo da smo mi smo jedna psiho – fizičko – emocionalno – energetska celina I kada tako sebe doživimo i osvestimo – sve je moguće.
Dokle god sebe gledamo kroz dijete, kalorije, I brojke na vagi sve smo dalje od pravila funkcionisanja našeg tela.

Ništa u čovekovoj prirodi nije banalno, ali je rešenje jednostavno – ljubav, balans I unutrašnji mir.

13jan

ŠTA NAM RADI PREJEDANJE

Ishrana treba da predstavlja ravnomeran, izbalansiran protok energije kroz naše telo. Ona našim hormonima daje mir a raspoloženju stabilnost. Jača koncentraciju, razboritost i jasan um.
PREJEDANJE JE NAJMANJE STVAR VIŠKA KILOGRAMA. SVAKI PREKOMERNI OBROK REMETI FIZIČKO – ENERGETSKI – PSIHIČKI BALANS I SVE NAŠE HORMONE. KAO KADA KAMENČIĆ BACIMO U MIRNU VODU – BAŠ TAKO ODJEKNE SVAKI PREOBILNI OBROK U NAMA.
CHS (crevni hormonalni sistem) predstavlja spektar hormona koji se proizvode i izlučuju u različitim zonama tankog creva.
Njihov značaj je višestruk – stimulišu sekreciju pankreasa, želudačne kiseline, disanje ćelija, kontrakciju žučne kese… Utiču na probavu, krvni pritisak, metabolizam, krv…
Svaki prepunjen tanjir atak je na sve ove naše sisteme, a ukoliko nam je to stalna životna navika – ozbiljno ugrožavamo sopstveno zdravlje. Posledice ne nastaju preko noći i retko ih povezujemo sa ishranom. One se primiču tiho i bez naglih simptoma… u vidu loše cirkulacije, lošeg varenja, glavobolja, problema sa štitnom žlezdom, pritiskom i snom.
Takođe, ovi hormoni nalik su onima u hipofizi, hipotalamusu i moždanoj kori što omogućava njihovu međusobnu komunikaciju i prenos signala duž celog tela. I zato, onako kako se naša creva osećaju – tako ćemo se upravo osećati i mi – promene raspoloženja, slabija koncentracija, opadanje volje, strasti i živone radosti.
To ne znači da sebi ne smemo da pružimo trenutke uživanja u hrani. Treba, ali po zakonima sopstvenog tela, ono nam sve govori. Posle dubokog udaha sledi dubok izdah, posle napornog vežbanja traži nam se odmor, posle umora – san. Svaki disbalans traži suprotno da bi se uspostavio mir.
Ukoliko bismo posle prevelike porcije narednog dana imali manje, ili posle nekoliko dana prejedanja – dane detoksa, uspevali bismo da „talase“ zadržavamo na površini i da oni ne ruše utvrđeni balans.
Hrana je, posle emocija, najvažniji deo imuniteta. Da ga stvara – ili razara.
Njom se naše telo gradi, funkcije pokreću, a energetsko polje jača.
ISHRANA I EMOCIJE SU TESNO POVEZANI, JEDNO SU DRUGOM UZROK, JEDNO IZ DRUGOG SLEDE. Ukoliko u ishrani dgoročno nemamo red ili meru, pitanja koja treba sebi da postavimo sežu mnogo dublje od dijete, kalorija i detoksa.

22dec

NAJVIŠE GOJI-OSEĆAJ KRIVICE

Ishrana nikada nije bila moj posao. Balans jeste. Fizičko telo kao deo tog balansa – jeste.
Sve u našem biću varira između pozitivnog i negativnog ekstrema, plusa i minusa – udah, izdah.. san i budnost…anabolizam i katabolizam…treptaj… rad srca…
Balans je sredina – jednaka mera oba polariteta.Sredina između plusa i minusa, ravnoteža umesto ushićenja, mir umesto nemira, i večita mudrost u odabiru onoga šta je zaista bitno.
Aktivirati slabo, ublažiti jako. Obložiti oštro, ojačati premekano..U SVOJIM MISLIMA, EMOCIJAMA, I TELU.
Izbalansirana ishrana je nenametljiva našem telu. Ne daje brzu i ekstremnu energiju, unosi se redovno, adekvatno i staloženo.
Spaja unos i evakuaciju hrane – plus i minus. Njena svrha je tačno na sredini – ishrana tela.
Ona sadrži sve šta nam je potrebno, u meri u kojj nam je potrebno i …samo teče.
To čini fizički balans, i samo je deo naše holističke celine.
Nema svrhe menjati jelovnik ukoliko ne uviđamo dubinu uloge koju hrana ima. Ona balansira jedan deo našeg holističkog bića.

Cela priča o našem psiho -emocionalno – fizičko – energetskom balansu je ispričana mnogo pre nas.
Ona je bukvar prirode čiji smo večiti učenici. Ona nas uči ravnoteži kroz smenu godišnjih doba, dana i noći, plime i oseke… i kroz odnose zemlje, vode, vazduha i vatre.
Na svojoj koži nas uči da glad za bilo kojom vrstom moći uništava sve zdravoi plodno jer, gde god smo pokorili prirodu posejali smo pustoš i haos. Disbalans.
Priča o balansu je zaista starija od nas, pa ipak svi je nosimo duboko u sebi. Trenutak začeća njena je najveća potvrda i magija. To je trenutak našeg najvećeg sjaja , a onda ga gubimo lutajući po besmislenim vrednostima.
Nema veće moći od balansa, niti veće snage od one koja proističe iz njega.
Nema snažnijeg opisa jedne ličnosti nego što je taj, niti težeg puta.
Balans je velikim delom odricanje – ali samo dok ne shvatimo šta dobijamo.

12dec

KOŽA GOVORI VIŠE OD REČI

Nismo mi baš učeni da razmišljamo o uzrocima…više smo usmeravani u smislu – buknulo mi lice, odoh po kremu. Ništa što je „buknulo“ ne događa se tek tako…u najmanju ruku, organizam pokušava da nam poruči nešto mnogo bitnije, mnogo dublje, sigurno ne – bolju negu.

Šta je zapravo KOŽA?

Koža je psihosomatski i funkcionalno povezana sa plućima i debelim crevom. Takođe, ona je najveći i najizloženiji organ našeg imuniteta i detoksikacije.

Previše masna ili suva koža nam govore da treba da uradimo test intolerancije, izbacimo namirnice koje nam smetaju i uredovnimo ishranu.

I jedan i drugi poremećaj su vezani za apsorbiju u crevima i metabolizam kiselih namirnica (kiselih u smislu ph vrednosti koje izazivaju u želucu, ne u smislu ukusa).

Hroničan problem sa aknama nas unazad vodi do jakih prehlada pluća, astme, problema sa bronhijama, alergijama, osetljivim sluznicama…ali i do osećanja nemoći kada kao dete nismo umeli da ispoljimo emotivne reakcije na neke okolnosti, odnose i slično.

Debelo crevo takođe direktno utiče na naš ten. Čišćenjem tela, čisti se lice. Međutim, čišćenje tela uvek treba da bude propraćeno „psiho – emotivnom detoksikacijom“, odnosno izbacivanjem potisnutih osećanja.

I to je samo deo priče o našoj koži jer nije slučajno da zaljubljenima lice „sija“ a tužnima ima boju pepela, i nikakva krema nema baš nikakve veze sa tim…

I zato, kada sledeći put ne budemo zadovoljni odrazom kože u ogledalu, treba pogledati malo dublje…jer ona govori sve istine o nama, svim emotivnim teretima koje nosimo, kako sebe doživljavamo, život u kome smo…i tu je da „progovori“ o svemu, kada mi – zaćutimo.

09dec

PODSVEST JE STUB ZDRAVLJA

Čini se da se nesvesno i prečesto oblačimo u društvene norme, pravila, i ono šta se očekuje od nas. Pravimo naizgled sitne kompromise, jedan za drugim, i onda se probudimo sa osećajem da imamo sve osim – sebe.
Otuđenje od sebe se oseća kao hladna praznina u svom biću. Manifestuje se alavom potrebom za sticanjem, pirlitanjem…dok umesto duše jedino raste – egoizam.
Prate ga anksioznost, strahovi, plitak dah, probavne tegobe, gojaznost, žiganje srca, nesanica. Sve su ovo, nimalo slučajno funkcije koje kontroliše naš autonomni nervni sistem.
Neuronauka je na predivan način objasnila da rad srca , pluća, jetre, žuči, želuca.. nije nekontrolisan. Naprotiv. Ne kontroliše ga naša svest, to jeste istina, ali oni ipak imaju svog rukovodioca a to je – podsvest.
U njoj je ugravirano svako otuđenje od sopstvene duše, duhovnosti i mira. Što više remetimo našu podsvest – to više slabimo svoje organe.
JER MI SMO PSIHO-FIZIČKO-EMOCIONALNO-ENERGETSKA BIĆA KOJA SAMA SEBE I RAZBOLJEVAJU I LEČE.
DIJAGNOSTIKA TELA JE – DIJAGNOSTIKE DUŠE.
TO JE NAŠA JEDINA ISTINA.

05dec

KO UME DA MISLI UME I DA ŽIVI

Nikada nisam verovala u srećne krajeve, samo u – srećan put.
Tako umesto jednog dobra, imamo dva – ono čemu idemo i – ono šta ostavljamo.
Ne možemo investirati ako dugujemo, ići napred ako gledamo unazad, nadati se a ne verovati…
Kao što bi rekli naši stari „raščisti sa sobom“…to je uvek prvi korak.
Faza čišćenja sopstvene duše od prethodnih ili pogrešnih emocija, ljudi, događaja… je neminovan deo puta u Novo.
MI SMO PSIHO-EMOCIONALNO-FIZIČKO-ENERGETSKA BIĆA. MULTIDIMENZIONALNA, SVETLUCAVA, ZAVISNA OD LJUBAVI.
Nijedna emocija ne drži nas. Ništa šta ne možemo da otpustimo, ni oprostimo, ništa čega ne možemo da se odreknemo ili prevaziđemo …ništa od toga ne drži nas. Mi držimo. Mi ne damo. Mi podižemo mulj. Mi se ukopavamo iznova, zaglavljeni u konceptima i pravilima bez obzira da li nam prijaju ili ne.. Mi se povređujemo, unazađujemo, kočimo.
I mi smo jedini koji sami sebe mogu osloboditi.
KADA NAUČIMO DA ČISTIMO ZA SOBOM, MOĆI ĆEMO SUŠTINSKI DA IDEMO NAPRED.
Tek kada pustimo staro – pravimo mesto za Novo.
Toliko je važno da ne robujemo ničemu, i nikada ne pravimo kompromise sa onim u šta verujemo.
PREPOZNAVANJE ISTINA KOJE NISU DOBRE ILI DOVOLJNO ŠIROKE ZA NAS, JE ZAPRAVO – OSVEŠĆIVANJE SOPSTVENE DUŠE.
Naša energija nije beskrajna. Ne može sa rastegnuti na sve strane.

Ako mislimo unazad – rušimo, a ako mislimo unapred – stvaramo.
KO UME DA MISLI, UME DA ŽIVI.
Kada srušimo unutrašnje granice – granice ne postoje.