Nismo mi baš učeni da razmišljamo o uzrocima…više smo usmeravani u smislu – buknulo mi lice, odoh po kremu. Ništa što je „buknulo“ ne događa se tek tako…u najmanju ruku, organizam pokušava da nam poruči nešto mnogo bitnije, mnogo dublje, sigurno ne – bolju negu.

Šta je zapravo KOŽA?

Koža je psihosomatski i funkcionalno povezana sa plućima i debelim crevom. Takođe, ona je najveći i najizloženiji organ našeg imuniteta i detoksikacije.

Previše masna ili suva koža nam govore da treba da uradimo test intolerancije, izbacimo namirnice koje nam smetaju i uredovnimo ishranu.

I jedan i drugi poremećaj su vezani za apsorbiju u crevima i metabolizam kiselih namirnica (kiselih u smislu ph vrednosti koje izazivaju u želucu, ne u smislu ukusa).

Hroničan problem sa aknama nas unazad vodi do jakih prehlada pluća, astme, problema sa bronhijama, alergijama, osetljivim sluznicama…ali i do osećanja nemoći kada kao dete nismo umeli da ispoljimo emotivne reakcije na neke okolnosti, odnose i slično.

Debelo crevo takođe direktno utiče na naš ten. Čišćenjem tela, čisti se lice. Međutim, čišćenje tela uvek treba da bude propraćeno „psiho – emotivnom detoksikacijom“, odnosno izbacivanjem potisnutih osećanja.

I to je samo deo priče o našoj koži jer nije slučajno da zaljubljenima lice „sija“ a tužnima ima boju pepela, i nikakva krema nema baš nikakve veze sa tim…

I zato, kada sledeći put ne budemo zadovoljni odrazom kože u ogledalu, treba pogledati malo dublje…jer ona govori sve istine o nama, svim emotivnim teretima koje nosimo, kako sebe doživljavamo, život u kome smo…i tu je da „progovori“ o svemu, kada mi – zaćutimo.