Čini se da se nesvesno i prečesto oblačimo u društvene norme, pravila, i ono šta se očekuje od nas. Pravimo naizgled sitne kompromise, jedan za drugim, i onda se probudimo sa osećajem da imamo sve osim – sebe.
Otuđenje od sebe se oseća kao hladna praznina u svom biću. Manifestuje se alavom potrebom za sticanjem, pirlitanjem…dok umesto duše jedino raste – egoizam.
Prate ga anksioznost, strahovi, plitak dah, probavne tegobe, gojaznost, žiganje srca, nesanica. Sve su ovo, nimalo slučajno funkcije koje kontroliše naš autonomni nervni sistem.
Neuronauka je na predivan način objasnila da rad srca , pluća, jetre, žuči, želuca.. nije nekontrolisan. Naprotiv. Ne kontroliše ga naša svest, to jeste istina, ali oni ipak imaju svog rukovodioca a to je – podsvest.
U njoj je ugravirano svako otuđenje od sopstvene duše, duhovnosti i mira. Što više remetimo našu podsvest – to više slabimo svoje organe.
JER MI SMO PSIHO-FIZIČKO-EMOCIONALNO-ENERGETSKA BIĆA KOJA SAMA SEBE I RAZBOLJEVAJU I LEČE.
DIJAGNOSTIKA TELA JE – DIJAGNOSTIKE DUŠE.
TO JE NAŠA JEDINA ISTINA.