IMALA SAM KLIJENTKINJU koja je došla sa dvadesetak kilograma viška koja mi je ispričala da se ne slaze sa seficom i da svaki put kada dođe kući razmišlja sta je trebalo da kaže, kako da joj „saspe“, kako da se odbrani… I dok je zamišljala scenarije tog razgovora porcija ručka je već bila u stomaku, u tanjiru se već nalazio dodatak, dok se sa druge strana stola smeškao kremast desert.
Reči su način da u svakom trenutku definišemo svoj odnos prema okolini. To je moćno oružje koje je dato samo čoveku. Kada one izostanu – veoma često se kompenzuju zalogajima. Nije to slučajno.
Žvakanje i govor se vrše pokretima usta, hrana dolazi iz spoljne sredine i ulazi u nas, baš kao i informacije iz okruženja.
Ne kaže se uzalud „ne mogu nekoga da svarim“, ili „muka mi je od njega“…
Onako kako „varimo“ spoljne okolnosti – tako varimo i hranu.
Agresivni ljudi imaće višak probavnih sekreta i bolovati od čira, gorušice, erozivnog gastritisa, a povučeni od usporenog metabolizma, lenjih creva, zadržavanja gasova i vode.
Šta je rešenje?
U otkrivanju UZROKA– kod nekoga je jednostavno trebalo razbiti uverenje da ako kaže šta misli neće biti manje voljen ili prihvaćen; kod nekoga je, kao kod ove mlade dame, trebalo podstaknuti samopouzdanje jer iz njega lako teku ispravne reči koje postavljaju stvari na svoje mesto… Nijanse su brojne i ima ih koliko nas ima.
Rad na velikom višku kilograma uvek mora da pođe odavde, jer niko nije bio toliko gladan da se ugoji 20 – 30 kilograma.
Dok ne rešimo uzroke kilogrami će se stalno vraćati, jer oni su poruka našeg tela da se ne osećamo dovoljno dobro u sopstvenoj koži – kolika god ona bila.
