Prelazak na biljnu ishranu niti je bezopasan, ni univerzalan niti lak. To je ozbiljna promena za naš metabolizam, i treba je sprovoditi u lepo određenim fazama da bismo izbegli poremećaj varenja i moguće negativne zdravstvene posledice.
ISHRANA BILJKAMA ZAHTEVA DA IZ MANJE HRANE UZIMAMO VIŠE ENERGIJE. Za tu vrstu adaptacije je potrebno vreme i prave mere. U suprotnom može doći do pada energije i raznih deficita, pre svega gvožđa, vitamina B, ali i kalcijuma. To može biti početak ozbiljnijih zdravstvenih tegoba.
Drugo, naše nepce poseduje receptore koji reaguju na ukus hrane.
UKOLIKO MESECIMA I GODINAMA NAVIKNEMO SVOJE NEPCE NA JAKE , VEŠTAČKE UKUSE PUNE VEŠTAČKIH AROMA, SOSEVA, PREVIŠE SOLI, ŠEĆERA.. VREMENOM ĆEMO PRESTATI DA OSEĆAMO PUN UKUS, MIRIS I LEPOTU SVEŽEG VOĆA I POVRĆA.
Prelazak na biljnu ishranu nas vodi kroz faze prilagođavanja i prečišćavanja našeg nepca, i zbog toga ćemo teško sresti vegana koji se nije „do ušiju zaljubio“ u svoju ishranu.
Kako biljna ishrana utiče na naše telo?
Biljna ishrana menja odnos natrijuma i kalijuma u telu pa spadaju otoci i naduvenost.
Takođe, uz veću količinu antioksidanasa i vlakana stimulišu se procesi detoksikacije, telo prodiše, koža se očisti, beonjače sinu a kosa, koža i nokti jačaju.
Cirkulacija se ubrzava usled ishrane bez masnoća i više kiseonika u krvi. Prohodnost limfe je bolja i brža, a kolagen u zglobovima kvalitetniji.

Biljna ishrana blagotvorno deluje na endokrini sistem jer ne izaziva nagli porast i pad šećera, adrenalin i kortizol su mirniji, štitna žlezda nahranjena, nadbubreg aktivniji. Krajnji rezultat je jedno mirnije raspoloženje, kvalitetniji san, i veća potencija.
Treba ipak imati na umu da je ishrana samo jedan od činilaca zdravlja ili lečenja
Pre i posle svega uvek se vraćamo na psiho – fizičko – emocionalni balans, i našu najveću istinu, a to je da sve polazi od naših emocija. Kao ni bilo šta drugo tako ni ishranu ne treba „lomiti preko kolena“, i svaki deo njene promene treba da počne i završi se promenama – u nama.