Ishrana treba da predstavlja ravnomeran, izbalansiran protok energije kroz naše telo. Ona našim hormonima daje mir a raspoloženju stabilnost. Jača koncentraciju, razboritost i jasan um.
PREJEDANJE JE NAJMANJE STVAR VIŠKA KILOGRAMA. SVAKI PREKOMERNI OBROK REMETI FIZIČKO – ENERGETSKI – PSIHIČKI BALANS I SVE NAŠE HORMONE. KAO KADA KAMENČIĆ BACIMO U MIRNU VODU – BAŠ TAKO ODJEKNE SVAKI PREOBILNI OBROK U NAMA.
CHS (crevni hormonalni sistem) predstavlja spektar hormona koji se proizvode i izlučuju u različitim zonama tankog creva.
Njihov značaj je višestruk – stimulišu sekreciju pankreasa, želudačne kiseline, disanje ćelija, kontrakciju žučne kese… Utiču na probavu, krvni pritisak, metabolizam, krv…
Svaki prepunjen tanjir atak je na sve ove naše sisteme, a ukoliko nam je to stalna životna navika – ozbiljno ugrožavamo sopstveno zdravlje. Posledice ne nastaju preko noći i retko ih povezujemo sa ishranom. One se primiču tiho i bez naglih simptoma… u vidu loše cirkulacije, lošeg varenja, glavobolja, problema sa štitnom žlezdom, pritiskom i snom.
Takođe, ovi hormoni nalik su onima u hipofizi, hipotalamusu i moždanoj kori što omogućava njihovu međusobnu komunikaciju i prenos signala duž celog tela. I zato, onako kako se naša creva osećaju – tako ćemo se upravo osećati i mi – promene raspoloženja, slabija koncentracija, opadanje volje, strasti i živone radosti.
To ne znači da sebi ne smemo da pružimo trenutke uživanja u hrani. Treba, ali po zakonima sopstvenog tela, ono nam sve govori. Posle dubokog udaha sledi dubok izdah, posle napornog vežbanja traži nam se odmor, posle umora – san. Svaki disbalans traži suprotno da bi se uspostavio mir.
Ukoliko bismo posle prevelike porcije narednog dana imali manje, ili posle nekoliko dana prejedanja – dane detoksa, uspevali bismo da „talase“ zadržavamo na površini i da oni ne ruše utvrđeni balans.
Hrana je, posle emocija, najvažniji deo imuniteta. Da ga stvara – ili razara.
Njom se naše telo gradi, funkcije pokreću, a energetsko polje jača.
ISHRANA I EMOCIJE SU TESNO POVEZANI, JEDNO SU DRUGOM UZROK, JEDNO IZ DRUGOG SLEDE. Ukoliko u ishrani dgoročno nemamo red ili meru, pitanja koja treba sebi da postavimo sežu mnogo dublje od dijete, kalorija i detoksa.
NAJVIŠE GOJI-OSEĆAJ KRIVICE
Ishrana nikada nije bila moj posao. Balans jeste. Fizičko telo kao deo tog balansa – jeste.
Sve u našem biću varira između pozitivnog i negativnog ekstrema, plusa i minusa – udah, izdah.. san i budnost…anabolizam i katabolizam…treptaj… rad srca…
Balans je sredina – jednaka mera oba polariteta.Sredina između plusa i minusa, ravnoteža umesto ushićenja, mir umesto nemira, i večita mudrost u odabiru onoga šta je zaista bitno.
Aktivirati slabo, ublažiti jako. Obložiti oštro, ojačati premekano..U SVOJIM MISLIMA, EMOCIJAMA, I TELU.
Izbalansirana ishrana je nenametljiva našem telu. Ne daje brzu i ekstremnu energiju, unosi se redovno, adekvatno i staloženo.
Spaja unos i evakuaciju hrane – plus i minus. Njena svrha je tačno na sredini – ishrana tela.
Ona sadrži sve šta nam je potrebno, u meri u kojj nam je potrebno i …samo teče.
To čini fizički balans, i samo je deo naše holističke celine.
Nema svrhe menjati jelovnik ukoliko ne uviđamo dubinu uloge koju hrana ima. Ona balansira jedan deo našeg holističkog bića.
Cela priča o našem psiho -emocionalno – fizičko – energetskom balansu je ispričana mnogo pre nas.
Ona je bukvar prirode čiji smo večiti učenici. Ona nas uči ravnoteži kroz smenu godišnjih doba, dana i noći, plime i oseke… i kroz odnose zemlje, vode, vazduha i vatre.
Na svojoj koži nas uči da glad za bilo kojom vrstom moći uništava sve zdravoi plodno jer, gde god smo pokorili prirodu posejali smo pustoš i haos. Disbalans.
Priča o balansu je zaista starija od nas, pa ipak svi je nosimo duboko u sebi. Trenutak začeća njena je najveća potvrda i magija. To je trenutak našeg najvećeg sjaja , a onda ga gubimo lutajući po besmislenim vrednostima.
Nema veće moći od balansa, niti veće snage od one koja proističe iz njega.
Nema snažnijeg opisa jedne ličnosti nego što je taj, niti težeg puta.
Balans je velikim delom odricanje – ali samo dok ne shvatimo šta dobijamo.
KOŽA GOVORI VIŠE OD REČI
Nismo mi baš učeni da razmišljamo o uzrocima…više smo usmeravani u smislu – buknulo mi lice, odoh po kremu. Ništa što je „buknulo“ ne događa se tek tako…u najmanju ruku, organizam pokušava da nam poruči nešto mnogo bitnije, mnogo dublje, sigurno ne – bolju negu.
Šta je zapravo KOŽA?
Koža je psihosomatski i funkcionalno povezana sa plućima i debelim crevom. Takođe, ona je najveći i najizloženiji organ našeg imuniteta i detoksikacije.
Previše masna ili suva koža nam govore da treba da uradimo test intolerancije, izbacimo namirnice koje nam smetaju i uredovnimo ishranu.
I jedan i drugi poremećaj su vezani za apsorbiju u crevima i metabolizam kiselih namirnica (kiselih u smislu ph vrednosti koje izazivaju u želucu, ne u smislu ukusa).
Hroničan problem sa aknama nas unazad vodi do jakih prehlada pluća, astme, problema sa bronhijama, alergijama, osetljivim sluznicama…ali i do osećanja nemoći kada kao dete nismo umeli da ispoljimo emotivne reakcije na neke okolnosti, odnose i slično.
Debelo crevo takođe direktno utiče na naš ten. Čišćenjem tela, čisti se lice. Međutim, čišćenje tela uvek treba da bude propraćeno „psiho – emotivnom detoksikacijom“, odnosno izbacivanjem potisnutih osećanja.
I to je samo deo priče o našoj koži jer nije slučajno da zaljubljenima lice „sija“ a tužnima ima boju pepela, i nikakva krema nema baš nikakve veze sa tim…
I zato, kada sledeći put ne budemo zadovoljni odrazom kože u ogledalu, treba pogledati malo dublje…jer ona govori sve istine o nama, svim emotivnim teretima koje nosimo, kako sebe doživljavamo, život u kome smo…i tu je da „progovori“ o svemu, kada mi – zaćutimo.
PODSVEST JE STUB ZDRAVLJA
Čini se da se nesvesno i prečesto oblačimo u društvene norme, pravila, i ono šta se očekuje od nas. Pravimo naizgled sitne kompromise, jedan za drugim, i onda se probudimo sa osećajem da imamo sve osim – sebe.
Otuđenje od sebe se oseća kao hladna praznina u svom biću. Manifestuje se alavom potrebom za sticanjem, pirlitanjem…dok umesto duše jedino raste – egoizam.
Prate ga anksioznost, strahovi, plitak dah, probavne tegobe, gojaznost, žiganje srca, nesanica. Sve su ovo, nimalo slučajno funkcije koje kontroliše naš autonomni nervni sistem.
Neuronauka je na predivan način objasnila da rad srca , pluća, jetre, žuči, želuca.. nije nekontrolisan. Naprotiv. Ne kontroliše ga naša svest, to jeste istina, ali oni ipak imaju svog rukovodioca a to je – podsvest.
U njoj je ugravirano svako otuđenje od sopstvene duše, duhovnosti i mira. Što više remetimo našu podsvest – to više slabimo svoje organe.
JER MI SMO PSIHO-FIZIČKO-EMOCIONALNO-ENERGETSKA BIĆA KOJA SAMA SEBE I RAZBOLJEVAJU I LEČE.
DIJAGNOSTIKA TELA JE – DIJAGNOSTIKE DUŠE.
TO JE NAŠA JEDINA ISTINA.
KO UME DA MISLI UME I DA ŽIVI
Nikada nisam verovala u srećne krajeve, samo u – srećan put.
Tako umesto jednog dobra, imamo dva – ono čemu idemo i – ono šta ostavljamo.
Ne možemo investirati ako dugujemo, ići napred ako gledamo unazad, nadati se a ne verovati…
Kao što bi rekli naši stari „raščisti sa sobom“…to je uvek prvi korak.
Faza čišćenja sopstvene duše od prethodnih ili pogrešnih emocija, ljudi, događaja… je neminovan deo puta u Novo.
MI SMO PSIHO-EMOCIONALNO-FIZIČKO-ENERGETSKA BIĆA. MULTIDIMENZIONALNA, SVETLUCAVA, ZAVISNA OD LJUBAVI.
Nijedna emocija ne drži nas. Ništa šta ne možemo da otpustimo, ni oprostimo, ništa čega ne možemo da se odreknemo ili prevaziđemo …ništa od toga ne drži nas. Mi držimo. Mi ne damo. Mi podižemo mulj. Mi se ukopavamo iznova, zaglavljeni u konceptima i pravilima bez obzira da li nam prijaju ili ne.. Mi se povređujemo, unazađujemo, kočimo.
I mi smo jedini koji sami sebe mogu osloboditi.
KADA NAUČIMO DA ČISTIMO ZA SOBOM, MOĆI ĆEMO SUŠTINSKI DA IDEMO NAPRED.
Tek kada pustimo staro – pravimo mesto za Novo.
Toliko je važno da ne robujemo ničemu, i nikada ne pravimo kompromise sa onim u šta verujemo.
PREPOZNAVANJE ISTINA KOJE NISU DOBRE ILI DOVOLJNO ŠIROKE ZA NAS, JE ZAPRAVO – OSVEŠĆIVANJE SOPSTVENE DUŠE.
Naša energija nije beskrajna. Ne može sa rastegnuti na sve strane.
Ako mislimo unazad – rušimo, a ako mislimo unapred – stvaramo.
KO UME DA MISLI, UME DA ŽIVI.
Kada srušimo unutrašnje granice – granice ne postoje.
TOFU POTAŽ OD ŠARGAREPE
Ovaj savrseno nutritivno izbalansiran potaz je izvor proteina, vlakana, probiotika i vitamina.
Sacinjava ga tofu sir koji sadrzi celu lepezu aminokiselina sto ga cini kompletnim proteinom.
Lan sadrzi celulozna vlakna odlicna za creva, i linoleinsku masnu kiselinu koja hrani nervne celije i mozak, ali kao masnoca pomaze i apsorpciji beta karotena iz sargarepe.
Ovaj potaz cesto veceram posle treninga jer osnazuje, zasiti, a lak je za varenje i udoban za san.
Cesto dodam avokado kao prilog.
Moze biti i predjelo koje u tom slucaju treba da prati obrok salata.
Mogucnosti su beskrajne ukoliko imamo odlucnosti da obogacujemo nepce novim ukusima.
ISHRANA I MESEČEVE MENE
Znali mi to ili ne, želeli mi to da priznamo ili ne – svi mi funkcionišemo prema zakonima prirode. Naš bioritam je navijen prema godišnjim dobima, smenjivanju dana i noći, satima… Delovanje Meseca je samo jedan deo.
Kako zapravo Mesec utiče na naše telo?
GRAVITACIJA MESECA JE SLABIJA OD GRAVITACIJE NAŠE ZEMLJE I ZATO ON KA SEBI NE MOŽE DA „PODIŽE“ NI DRVEĆE NI STENE, ALI MOŽE – VODU. POD NJEGOVOM PALICOM ODVIJAJU SE PLIMA I OSEKA, I POMERA SVA VODA NA NAŠOJ PLANETI. PA ONDA, AKO ZNAMO DA SE NAŠE TELO SASTOJI OD 70 % VODE, LOGIČNO JE DA SE NJEGOV UTICAJ OSTVARUJE NAD SVAKIM OD NAS.
Razne dijete prema mesečevim menama koje se mogu naći po internetu i neproverenim štampanim izvorima zaista banalizuju ovu divnu priču prirode.
Ono što je definitivna istina je sledeće:
U NEDELJAMA KADA MESEC PRELAZI IZ MLADOG MESECA U PRVU ČETVRT, I IZ PUNOG MESECA U POSLEDNJU ČETVRT – TO SU NEDELJE (YIN) KADA TREBA ZAPOČINJATI DETOKS, UNOSITI VITAMINE, PITI ŠTO VIŠE TEČNOSTI, IZGOVARATI OSEĆANJA, RADITI KONDICIONE TRENINGE SA PUNO PREZNOJAVANJA…Jer, u ovim nedeljama Mesec „vuče“ svu našu vodu na dole, i pomaže nam u svakoj vrsti psiho-fizičko-energetskog čišćenja.
Ove nedelje su idealne za početak dijete i daju najbolje rezultate.
U NEDELJAMA OD PRVE ČETVRTI DO PUNOG MESECA OD POSLEDNJE ČETVRTI DO MLADOG (YANG) , VODA U NAMA JE UZBURKANA, SVE IDE KA GORE, KA UNUTRA. TELO JE STEGNUTO, NE PUŠTA NI VODU – NI KILOGRAME. TADA TREBA RADITI PUNJENJE IMUNITETA, TRETMANE LICA, VEŽBE NABACIVANJA MASE, UZIMATI VIŠE MINERALA I PROTEINA. TREBA IZBEGAVATI SVAĐE I POSVETITI SE ZAČEĆU ZA SVE ONE KOJIMA JE TO CILJ.
Zapravo, mi uopšte u teoriji i ne moramo da znamo smenjivanje ovih nedelja jer ih sasvim sigurno osećamo. Svi se nekada probudimo otečeniji nego obično, ili imamo dane kada se svaki komad odeće lako obuče…To je to – prirodni zakoni cirkulišu nama.
Uprkos tome što živimo na asfaltu mi smo ipak deo prirode.
Ona to nikada nije zaboravila a to što mi mislimo da jesmo čini nas – beskrajno naivnim.
JETRU RAZBOLJEVAJU OSEĆANJA
Jetra u strogo medicinskom smislu podrazumeva pomoćnu žlezdu našeg varenja u kojoj se svakodnevno odigrava na stotine različitih procesa od izlučivanja luči do detoksikacije.
Međutim, mi nismo gomila organa dve ruke, plus dve noge, plus jetra, plus bubrezi….mi smo pre svega jedna holistička celina: psiho- fizičko – energetska i svaki naš organ ima svoju „energetsku „ funkciju.
Jetra ima tendenciju da skladišti… ona čuva rezerve minerala, vitamina, i kalorije koje se oslobađaju kada su potrebne našem telu. Ali, isto tako, proizvodi žuč.
Šta to zapravo znači?
Varenje hrane je isto što i varenje životnih informacija, i jedno i drugo dolazi spolja, i jedno i drugo se potpisuje na našem želucu i crevima..Setite se reči naših starih „ Ne mogu da ga svarim“ ili „Muka mi je od mog života“ … osećali su svoje telo na dublji način.
Jetra tu dolazi u jednom završnom delu „varenja“ kada, nakon što shvatim sa čime se suočavamo, sada treba da shvatimo KAKO SE OSEĆAMO i KAKO DA IZBACIMO SVOJA OSEĆANJA.
Zato, da bi nam jetra bila zdrava, ne treba gomilati svoja osećanja, i to ne bilo koja nego LJUTNJU, BES, OSEĆAJ NEPRAVDE… Sve će joj to narušavati balans a u nama stvarati vrtloge ovih intenzivnih negativnih emocija, loših po svaki naš deo.
Osim skladištenja, jetra ima i drugu paletu funkcija – ona čisti krvi, vrši detoksikaciju, aktivira enzime…I TAKO NAM DAJE NAČIN DA SAMI SEBE ISCELJUJEMO I PROČIŠĆAVAMO.
Ono što pomaže čišćenju naših „ljutih osećanja“ jeste upravo ono što naša jetra voli:
– miran san
– uravnoteženu ishranu
– zelenu boju (priroda),
– šminku za oči bez konzervansa (zdravi smo kada smemo da „pogledamo“ u svoja osećanja)
– kiseonik u tetivama, jer istezanje isceljuje emotivne čvorove.
Glavna poruka jetre je da isteče iz nas sve što nije dobro – pogrešni ljudi, odnosi, loše navike i kompromisi koji nam štete.
Njen moto glasi – OSLOBODI svoje UNUTRAŠNJE MEHANIZME da BLAGOVREMENO ISPOLJIŠ svoje nezadovoljstvo PRE NEGO ŠTO SE NAGOMILAJU emocionalni čvorovi ljutnje, besa i agresije… i onda samo – KRENI DALJE.
EMOCIONALNO GUŠENJE
O našem biću tako malo znamo. Gledamo očima umesto srcem, slušamo zvukove umesto intuiciju, sledimo ciljeve a ne snove…besmisleno trošimo gomile dana, a onda tražimo – smisao.
Malo iznad grudi, na samoj sredini nalazi se energetsko – endokrino središte zaduženo za mnoge važne stvari. Tu se nalazi i timus – žlezda koja učestvuje u imunološkoj odbrani organizma ali u kojoj takođe mogu nastati autoimuna oboljenja.
Da li ćemo sami sebe napadati ili braniti zavisi samo od nas… a šta to zapravo znači:
Ovde se nalazi raskršće između srca i mozga, balans između misli i osećanja. U zavisnosti da li se bore, negiraju, potvrđuju ili mire zavisiće i ključ našeg imuiteta.
Odavde se širi anksioznost i velike boli. Ako se malo zamislimo, svi mi imamo spontani pokret kada dlanom prekrijemo baš ovu tačku – naprimer kada ne možemo da dišemo. Niko se ne uhvati dlanovima za pluća, nego baš tu. Jer NEMA VEĆEG GUŠENJA OD EMOCIONALNOG.
Neuronauka je dokazala da su neuronskim mrežama u našem telu najviše povezani upravo srce i mozak. I srcem nepogrešivo „vidimo“ ljude. Dokazala je da naš mozak registruje i na hiljade elektromagnetnih vibracija u milisekundi. Ljutnja ima svoju frekvenciju, zavist isto tako, zlonamernost.. ali i zaljubljenost, ljubav, tuga, patnja…
Emocije su frekvencije i naš mozak ih tumači duboko ispod naše svesti.
Dakle, šta god da nam neko govori, ako gledamo očima i slušamo ušima funkcionisaćemo vrlo plitko i često biti povrđeni ili iznevereni u bilo kom smislu.
Pravu istinu naš mozak već zna, i nimalo nijedno čudno ako nam je odbojan neko ko nam se smeška, ili prijemčiv neko ko mirno ćuti.
Sve životne škole koje smo skupo platili, uče nas samo jednom – da nema većeistine od one koje psetimo u sopstvenom stomaku, ni boljeg učitelja od sopstvene prirode. Ako bismo znali da osluškujeo sopstveno telo, reklo bi nam apsolutno sve – kako da se hranimo, koga da volimo, i šta nikada, nikada ne treba da uradimo
DIJAGNOSTIKA ISHRANE
DIJAGNOSTIKA ISHRANE JE DIJAGNOSTIKA DUŠE. AKO NA TAJ NAČIN POSMATRAMO SVOJ ODRAZ U OGLEDALU MNOGO ĆEMO BOLJE RAZUMETI SVOJE TELO I „ČUTI“ SOPSTVENE PORUKE. Ono nam sigurno ne govori – smršaj. Njegove poruke su mnogo dublje i bitnije.
Jer, mi ne jedemo smo kada smo gladni zar ne. I ne jedemo samo ono šta znamo da je dobro za nas, zar ne.. U tom prostoru između onoga šta znamo i onoga šta radimo – nalazi se naša istina. Ona koje smo svesni ili nismo svesni. Ona koja nije laka. I ona koja je razbolela i izlečiće – celo naše biće.
Baš nju nam ogledalo baca u lice.
NAŠE TELO JE SAMO ODRAZ NAŠEG UNUTRAŠNJEG SVETA I SVAKA PROMENA KOJU ŽELIMO TRAJNO DA POSTIGNEMO TREBA DA POČNE – BAŠ ODATLE.
Nisu samo kilogrami svedoci našeg psiho -emocionalno – fizičkog disbalansa. Osciliranje sa hormonima, srčanim radom, varenjem ..podjednako su verni pokazatelji.
Stvar je zapravo u tome što se različito ispoljavaju, ali u suštini svi imaju identično polazište – duboko u korenima našeg bića.
Toliko sam ljudi srela u praksi, i toliko životnih priča dodirnula. Radila sam sa „milionerima iz blata“ koji su na tim putevima oskrnavili svoju dušu a onda je zamrzeli i razboleli, pa smo se lečili.
Radila sam sa“ savršenim suprugama“ koje su ostavile decenije u brakovima koji su se surovo raspali i okrunili ih kao sasušeno blato sa cipela.
I sa mnogo mladih devojaka kojima je novo doba potpuno pomutilo um i gurnulo u vrtloge autoimunih i metaboličkih poremećaja.
ČAK I DA JE SVE U NAŠEM ŽIVOTU SLUČAJNO, ON NIJE – SLUČAJNO NAŠ.
Priča o ishrani je priča o balansu. Ličnim granicama. Unutrašnjem miru.
Ona daleko prevazilazi jelovnik i varenje hrane. Prvo treba „svariti“ samog sebe, a onda „imati želudac“ i za život.
Snaga je tiha. Najjača energija je mirna. Sreća koju tražimo zapravo je ravnoteža.
Mi smo čudesna bića. Multidimenzionalna, svetlucajuća, ljubavna…intuitivna, emotivna, zavisna od voljenosti.
Naš izgled, kilogrami i dijagnoze, zapravo su vidljiva slika rana našeg balansa. Kada razmišljamo o sebi, odavde počinjemo, jer samo tako ćemo stići baš tamo – gde treba.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]