Višak kilograma je kao otisak prsta – nijedan nije isti. Svaki ima svoju priču.
DIJAGNOSTIKA ISHRANE JE DIJAGNOSTIKA DUŠE. AKO NA TAJ NAČIN POSMATRAMO SVOJ ODRAZ U OGLEDALU MNOGO ĆEMO BOLJE RAZUMETI SVOJE TELO I „ČUTI“ SOPSTVENE PORUKE. Ono nam sigurno ne govori – smršaj. Njegove poruke su mnogo dublje i bitnije.
Jer, mi ne jedemo smo kada smo gladni zar ne. I ne jedemo samo ono šta znamo da je dobro za nas, zar ne.. U tom prostoru između onoga šta znamo i onoga šta radimo – nalazi se naša istina. Ona koje smo svesni ili nismo svesni. Ona koja nije laka. I ona koja je razbolela i izlečiće – celo naše biće.
Baš nju nam ogledalo baca u lice.
NAŠE TELO JE SAMO ODRAZ NAŠEG UNUTRAŠNJEG SVETA I SVAKA PROMENA KOJU ŽELIMO TRAJNO DA POSTIGNEMO TREBA DA POČNE – BAŠ ODATLE.
Nisu samo kilogrami svedoci našeg psiho -emocionalno – fizičkog disbalansa. Osciliranje sa hormonima, srčanim radom, varenjem ..podjednako su verni pokazatelji.
Stvar je zapravo u tome što se različito ispoljavaju, ali u suštini svi imaju identično polazište – duboko u korenima našeg bića.

Toliko sam ljudi srela u praksi, i toliko životnih priča dodirnula. Radila sam sa „milionerima iz blata“ koji su na tim putevima oskrnavili svoju dušu a onda je zamrzeli i razboleli, pa smo se lečili.
Radila sam sa“ savršenim suprugama“ koje su ostavile decenije u brakovima koji su se surovo raspali i okrunili ih kao sasušeno blato sa cipela.
I sa mnogo mladih devojaka kojima je novo doba potpuno pomutilo um i gurnulo u vrtloge autoimunih i metaboličkih poremećaja.
ČAK I DA JE SVE U NAŠEM ŽIVOTU SLUČAJNO, ON NIJE – SLUČAJNO NAŠ.
Priča o ishrani je priča o balansu. Ličnim granicama. Unutrašnjem miru.
Ona daleko prevazilazi jelovnik i varenje hrane. Prvo treba „svariti“ samog sebe, a onda „imati želudac“ i za život.
Snaga je tiha. Najjača energija je mirna. Sreća koju tražimo zapravo je ravnoteža.
Mi smo čudesna bića. Multidimenzionalna, svetlucajuća, ljubavna…intuitivna, emotivna, zavisna od voljenosti.
Naš izgled, kilogrami i dijagnoze, zapravo su vidljiva slika rana našeg balansa. Kada razmišljamo o sebi, odavde počinjemo, jer samo tako ćemo stići baš tamo – gde treba.