21nov

TOFU POTAŽ OD ŠARGAREPE

Ovaj savrseno nutritivno izbalansiran potaz je izvor proteina, vlakana, probiotika i vitamina.
Sacinjava ga tofu sir koji sadrzi celu lepezu aminokiselina sto ga cini kompletnim proteinom.
Lan sadrzi celulozna vlakna odlicna za creva, i linoleinsku masnu kiselinu koja hrani nervne celije i mozak, ali kao masnoca pomaze i apsorpciji beta karotena iz sargarepe.
Ovaj potaz cesto veceram posle treninga jer osnazuje, zasiti, a lak je za varenje i udoban za san.
Cesto dodam avokado kao prilog.
Moze biti i predjelo koje u tom slucaju treba da prati obrok salata.
Mogucnosti su beskrajne ukoliko imamo odlucnosti da obogacujemo nepce novim ukusima.

21nov

ISHRANA I MESEČEVE MENE

Znali mi to ili ne, želeli mi to da priznamo ili ne – svi mi funkcionišemo prema zakonima prirode. Naš bioritam je navijen prema godišnjim dobima, smenjivanju dana i noći, satima… Delovanje Meseca je samo jedan deo.
Kako zapravo Mesec utiče na naše telo?
GRAVITACIJA MESECA JE SLABIJA OD GRAVITACIJE NAŠE ZEMLJE I ZATO ON KA SEBI NE MOŽE DA „PODIŽE“ NI DRVEĆE NI STENE, ALI MOŽE – VODU. POD NJEGOVOM PALICOM ODVIJAJU SE PLIMA I OSEKA, I POMERA SVA VODA NA NAŠOJ PLANETI. PA ONDA, AKO ZNAMO DA SE NAŠE TELO SASTOJI OD 70 % VODE, LOGIČNO JE DA SE NJEGOV UTICAJ OSTVARUJE NAD SVAKIM OD NAS.

Razne dijete prema mesečevim menama koje se mogu naći po internetu i neproverenim štampanim izvorima zaista banalizuju ovu divnu priču prirode.

Ono što je definitivna istina je sledeće:
U NEDELJAMA KADA MESEC PRELAZI IZ MLADOG MESECA U PRVU ČETVRT, I IZ PUNOG MESECA U POSLEDNJU ČETVRT – TO SU NEDELJE (YIN) KADA TREBA ZAPOČINJATI DETOKS, UNOSITI VITAMINE, PITI ŠTO VIŠE TEČNOSTI, IZGOVARATI OSEĆANJA, RADITI KONDICIONE TRENINGE SA PUNO PREZNOJAVANJA…Jer, u ovim nedeljama Mesec „vuče“ svu našu vodu na dole, i pomaže nam u svakoj vrsti psiho-fizičko-energetskog čišćenja.
Ove nedelje su idealne za početak dijete i daju najbolje rezultate.

U NEDELJAMA OD PRVE ČETVRTI DO PUNOG MESECA OD POSLEDNJE ČETVRTI DO MLADOG (YANG) , VODA U NAMA JE UZBURKANA, SVE IDE KA GORE, KA UNUTRA. TELO JE STEGNUTO, NE PUŠTA NI VODU – NI KILOGRAME. TADA TREBA RADITI PUNJENJE IMUNITETA, TRETMANE LICA, VEŽBE NABACIVANJA MASE, UZIMATI VIŠE MINERALA I PROTEINA. TREBA IZBEGAVATI SVAĐE I POSVETITI SE ZAČEĆU ZA SVE ONE KOJIMA JE TO CILJ.

Zapravo, mi uopšte u teoriji i ne moramo da znamo smenjivanje ovih nedelja jer ih sasvim sigurno osećamo. Svi se nekada probudimo otečeniji nego obično, ili imamo dane kada se svaki komad odeće lako obuče…To je to – prirodni zakoni cirkulišu nama.

Uprkos tome što živimo na asfaltu mi smo ipak deo prirode.
Ona to nikada nije zaboravila a to što mi mislimo da jesmo čini nas – beskrajno naivnim.

 

 

21nov

JETRU RAZBOLJEVAJU OSEĆANJA

Jetra u strogo medicinskom smislu podrazumeva pomoćnu žlezdu našeg varenja u kojoj se svakodnevno odigrava na stotine različitih procesa od izlučivanja luči do detoksikacije.

Međutim, mi nismo gomila organa dve ruke, plus dve noge, plus jetra, plus bubrezi….mi smo pre svega jedna holistička celina: psiho- fizičko – energetska i svaki naš organ ima svoju „energetsku „ funkciju.

Jetra ima tendenciju da skladišti… ona čuva rezerve minerala, vitamina, i kalorije koje se oslobađaju kada su potrebne našem telu. Ali, isto tako, proizvodi žuč.

Šta to zapravo znači?

Varenje hrane je isto što i varenje životnih informacija, i jedno i drugo dolazi spolja, i jedno i drugo se potpisuje na našem želucu i crevima..Setite se reči naših starih „ Ne mogu da ga svarim“ ili „Muka mi je od mog života“ … osećali su svoje telo na dublji način.

Jetra tu dolazi u jednom završnom delu „varenja“ kada, nakon što shvatim sa čime se suočavamo, sada treba da shvatimo KAKO SE OSEĆAMO i KAKO DA IZBACIMO SVOJA OSEĆANJA.

Zato, da bi nam jetra bila zdrava, ne treba gomilati svoja osećanja, i to ne bilo koja nego LJUTNJU, BES, OSEĆAJ NEPRAVDE… Sve će joj to narušavati balans a u nama stvarati vrtloge ovih intenzivnih negativnih emocija, loših po svaki naš deo.

Osim skladištenja, jetra ima i drugu paletu funkcija – ona čisti krvi, vrši detoksikaciju, aktivira enzime…I TAKO NAM DAJE NAČIN DA SAMI SEBE ISCELJUJEMO I PROČIŠĆAVAMO.

Ono što pomaže čišćenju naših „ljutih osećanja“ jeste upravo ono što naša jetra voli:
– miran san
– uravnoteženu ishranu
– zelenu boju (priroda),
– šminku za oči bez konzervansa (zdravi smo kada smemo da „pogledamo“ u svoja osećanja)
– kiseonik u tetivama, jer istezanje isceljuje emotivne čvorove.

Glavna poruka jetre je da isteče iz nas sve što nije dobro – pogrešni ljudi, odnosi, loše navike i kompromisi koji nam štete.

Njen moto glasi – OSLOBODI svoje UNUTRAŠNJE MEHANIZME da BLAGOVREMENO ISPOLJIŠ svoje nezadovoljstvo PRE NEGO ŠTO SE NAGOMILAJU emocionalni čvorovi ljutnje, besa i agresije… i onda samo – KRENI DALJE.

 

 

21nov

EMOCIONALNO GUŠENJE

O našem biću tako malo znamo. Gledamo očima umesto srcem, slušamo zvukove umesto intuiciju, sledimo ciljeve a ne snove…besmisleno trošimo gomile dana, a onda tražimo – smisao.
Malo iznad grudi, na samoj sredini nalazi se energetsko – endokrino središte zaduženo za mnoge važne stvari. Tu se nalazi i timus – žlezda koja učestvuje u imunološkoj odbrani organizma ali u kojoj takođe mogu nastati autoimuna oboljenja.
Da li ćemo sami sebe napadati ili braniti zavisi samo od nas… a šta to zapravo znači:
Ovde se nalazi raskršće između srca i mozga, balans između misli i osećanja. U zavisnosti da li se bore, negiraju, potvrđuju ili mire zavisiće i ključ našeg imuiteta.
Odavde se širi anksioznost i velike boli. Ako se malo zamislimo, svi mi imamo spontani pokret kada dlanom prekrijemo baš ovu tačku – naprimer kada ne možemo da dišemo. Niko se ne uhvati dlanovima za pluća, nego baš tu. Jer NEMA VEĆEG GUŠENJA OD EMOCIONALNOG.
Neuronauka je dokazala da su neuronskim mrežama u našem telu najviše povezani upravo srce i mozak. I srcem nepogrešivo „vidimo“ ljude. Dokazala je da naš mozak registruje i na hiljade elektromagnetnih vibracija u milisekundi. Ljutnja ima svoju frekvenciju, zavist isto tako, zlonamernost.. ali i zaljubljenost, ljubav, tuga, patnja…
Emocije su frekvencije i naš mozak ih tumači duboko ispod naše svesti.

Dakle, šta god da nam neko govori, ako gledamo očima i slušamo ušima funkcionisaćemo vrlo plitko i često biti povrđeni ili iznevereni u bilo kom smislu.
Pravu istinu naš mozak već zna, i nimalo nijedno čudno ako nam je odbojan neko ko nam se smeška, ili prijemčiv neko ko mirno ćuti.
Sve životne škole koje smo skupo platili, uče nas samo jednom – da nema većeistine od one koje psetimo u sopstvenom stomaku, ni boljeg učitelja od sopstvene prirode. Ako bismo znali da osluškujeo sopstveno telo, reklo bi nam apsolutno sve – kako da se hranimo, koga da volimo, i šta nikada, nikada ne treba da uradimo

21nov

DIJAGNOSTIKA ISHRANE

Višak kilograma je kao otisak prsta – nijedan nije isti. Svaki ima svoju priču.
DIJAGNOSTIKA ISHRANE JE DIJAGNOSTIKA DUŠE. AKO NA TAJ NAČIN POSMATRAMO SVOJ ODRAZ U OGLEDALU MNOGO ĆEMO BOLJE RAZUMETI SVOJE TELO I „ČUTI“ SOPSTVENE PORUKE. Ono nam sigurno ne govori – smršaj. Njegove poruke su mnogo dublje i bitnije.
Jer, mi ne jedemo smo kada smo gladni zar ne. I ne jedemo samo ono šta znamo da je dobro za nas, zar ne.. U tom prostoru između onoga šta znamo i onoga šta radimo – nalazi se naša istina. Ona koje smo svesni ili nismo svesni. Ona koja nije laka. I ona koja je razbolela i izlečiće – celo naše biće.
Baš nju nam ogledalo baca u lice.
NAŠE TELO JE SAMO ODRAZ NAŠEG UNUTRAŠNJEG SVETA I SVAKA PROMENA KOJU ŽELIMO TRAJNO DA POSTIGNEMO TREBA DA POČNE – BAŠ ODATLE.
Nisu samo kilogrami svedoci našeg psiho -emocionalno – fizičkog disbalansa. Osciliranje sa hormonima, srčanim radom, varenjem ..podjednako su verni pokazatelji.
Stvar je zapravo u tome što se različito ispoljavaju, ali u suštini svi imaju identično polazište – duboko u korenima našeg bića.

Toliko sam ljudi srela u praksi, i toliko životnih priča dodirnula. Radila sam sa „milionerima iz blata“ koji su na tim putevima oskrnavili svoju dušu a onda je zamrzeli i razboleli, pa smo se lečili.
Radila sam sa“ savršenim suprugama“ koje su ostavile decenije u brakovima koji su se surovo raspali i okrunili ih kao sasušeno blato sa cipela.
I sa mnogo mladih devojaka kojima je novo doba potpuno pomutilo um i gurnulo u vrtloge autoimunih i metaboličkih poremećaja.
ČAK I DA JE SVE U NAŠEM ŽIVOTU SLUČAJNO, ON NIJE – SLUČAJNO NAŠ.
Priča o ishrani je priča o balansu. Ličnim granicama. Unutrašnjem miru.
Ona daleko prevazilazi jelovnik i varenje hrane. Prvo treba „svariti“ samog sebe, a onda „imati želudac“ i za život.
Snaga je tiha. Najjača energija je mirna. Sreća koju tražimo zapravo je ravnoteža.
Mi smo čudesna bića. Multidimenzionalna, svetlucajuća, ljubavna…intuitivna, emotivna, zavisna od voljenosti.
Naš izgled, kilogrami i dijagnoze, zapravo su vidljiva slika rana našeg balansa. Kada razmišljamo o sebi, odavde počinjemo, jer samo tako ćemo stići baš tamo – gde treba.

24okt

NAJTEŽI TRENUCI SU UVEK NAJAVA PROMENA.

Postoji nešto u ljudskoj naravi što nas nagoni da trpimo sve dok ne udarimo u stanje bola pred kojim se raspadnemo. Tek tada se usudimo na promene, i to ne zato što smo doneli odluku, nego zato što više– nemamo kud.
Najteži trenuci su nam dati da razumemo da se promene -ne događaju, nego ih – mi stvaramo.
Zašto moramo da dođemo do te tačke pre nego što preduzmemo nešto?
Toliko ljudi u ordinaciji koje sam srela su naprimer završili pogrešne fakultete i ceo život kasnije tumaraju kroz pogrešne profesije u kojima nikada nisu dovoljno uspešni niti srećni. Svedok sam toliko destruktivnih brakova i veza koji su odavno trebali da se završe, i drugih ličnih priča koje vitlaju u krug iz godine u godinu, bez ikakvog pomaka – gde se menjaju samo akteri i postavke a mi ostajemo zarobljeni u svojim krugovima i večitoj stagnaciji.
Zdravlje i kilogrami su verna slika upravo ovih istina o nama. SVAKO TRPLJENJE DOVODI DO BOLA, A BOL DO OBOLJENJA.
SVAKA NAŠA EMOCIJA JE POVEZANA SA NEKOM ENDOKRINOM ŽLEZDOM U NAŠEM TELU. TA ŽLEZDA SVOJIM HORMONIMA REGULIŠE NEKI SKUP ORGANA. ZNAČI, EMOCIJOM DISBALANSIRAMO RAD ŽLEZDE KOJA ĆE REMETITI ZDRAVLJE ODREĐENIH ORGANA.

Po ovom predivnom holističkom pravilu koje dokazuje da smo mi jedna psiho – fizičko – energetska – celina potpuno je jasno koja osećanja remete koje organe.
Dakle, zašto dolazimo čak do oboljenja, trocifrenog broja kilograma, pogrešnih profesija i neizmernih duševnih bolova?
Zato što nismo doneli odluke o promenama na vreme.
Da li je to zaista lakši put? A do čega?
Nema tih kilograma koji su zaista spali i promena koje smo zaista napravili, a da iza njih ne stoji neka jaka odluka da nešto više ne želimo da trpimo.
Sve što povlačimo, ide unazad. Povlačenjem granica se uvek nešto gubi, a nikada dobija. Najteži trenuci jesu najava promena – istina je, ali ne i neminovnost. Do promena se može doći i na drugačiji način i to je najlepši put do budućnosti.

24okt

KAKO ( I DA LI TREBA) POSTATI VEGAN

Prelazak na biljnu ishranu niti je bezopasan, ni univerzalan niti lak. To je ozbiljna promena za naš metabolizam, i treba je sprovoditi u lepo određenim fazama da bismo izbegli poremećaj varenja i moguće negativne zdravstvene posledice.
ISHRANA BILJKAMA ZAHTEVA DA IZ MANJE HRANE UZIMAMO VIŠE ENERGIJE. Za tu vrstu adaptacije je potrebno vreme i prave mere. U suprotnom može doći do pada energije i raznih deficita, pre svega gvožđa, vitamina B, ali i kalcijuma. To može biti početak ozbiljnijih zdravstvenih tegoba.
Drugo, naše nepce poseduje receptore koji reaguju na ukus hrane.
UKOLIKO MESECIMA I GODINAMA NAVIKNEMO SVOJE NEPCE NA JAKE , VEŠTAČKE UKUSE PUNE VEŠTAČKIH AROMA, SOSEVA, PREVIŠE SOLI, ŠEĆERA.. VREMENOM ĆEMO PRESTATI DA OSEĆAMO PUN UKUS, MIRIS I LEPOTU SVEŽEG VOĆA I POVRĆA.
Prelazak na biljnu ishranu nas vodi kroz faze prilagođavanja i prečišćavanja našeg nepca, i zbog toga ćemo teško sresti vegana koji se nije „do ušiju zaljubio“ u svoju ishranu.
Kako biljna ishrana utiče na naše telo?
Biljna ishrana menja odnos natrijuma i kalijuma u telu pa spadaju otoci i naduvenost.
Takođe, uz veću količinu antioksidanasa i vlakana stimulišu se procesi detoksikacije, telo prodiše, koža se očisti, beonjače sinu a kosa, koža i nokti jačaju.
Cirkulacija se ubrzava usled ishrane bez masnoća i više kiseonika u krvi. Prohodnost limfe je bolja i brža, a kolagen u zglobovima kvalitetniji.

Biljna ishrana blagotvorno deluje na endokrini sistem jer ne izaziva nagli porast i pad šećera, adrenalin i kortizol su mirniji, štitna žlezda nahranjena, nadbubreg aktivniji. Krajnji rezultat je jedno mirnije raspoloženje, kvalitetniji san, i veća potencija.
Treba ipak imati na umu da je ishrana samo jedan od činilaca zdravlja ili lečenja
Pre i posle svega uvek se vraćamo na psiho – fizičko – emocionalni balans, i našu najveću istinu, a to je da sve polazi od naših emocija. Kao ni bilo šta drugo tako ni ishranu ne treba „lomiti preko kolena“, i svaki deo njene promene treba da počne i završi se promenama – u nama.

12sep

Da li treba jesti meso

Pitanje od milion dolara: DA LI TREBA JESTI MESO?

Odgovor je i DA i NE.

DA za ono meso uz koje su neki od nas imali prilike da odrastaju, dok je bilo gajeno čisto, zdravo, u neizveštačenim staništima bez hormona za rast, razvoj, i mnogo toga…

NE za sve ono što se danas uglavnom prodaje kao meso. Potreba da se nahrani veliki broj svetskog stanovišta i da se zaradi što više dovela je hormonske i druge dodatke do neslućenih nivoa, a GMO do naučno fantastičnih scenarija.

Njihov cilj je da jedna životinja dostigne rast i razvoj predviđen za 6 meseci – zapravo postignu za mesec dana, primera radi…ili umesto za tri godine – za jednu. Jer onda je proizvodnja brza a prodaja još brža.

A onda su se stvari toliko izmakle kontroli da sada imamo piliće sa 4 bataka, bez krilaca ili 4 krilca, bez bataka – i to je naša realnost i hrskava porcija u najpoznatijim svetskim fast food lancima. Pričala sam o tome u snimku koji prati ovaj tekst.

Ne znam da li smo svesni šta sve ovo znači. Mi ne unosimo meso, mi unosimo sve osim toga. Kao gumena bombona u obliku koka kole – ne znači da smo popili koka kolu, nego pojeli gumenu bombonu.

Isto tako je i sa ovim. Izgleda kao batak, ali niko ne zna kakav je koktel koječega zapravo upravo pojeo.

I onda pokušavamo da se snađemo danas i da tražimo prirodn gajenu stoku od nekih seljaka i slično. To je sve u redu ali to ne može svako da priušti ni vremenski niti finansijski.

Zato odgovor o konzumiranju mesa ipak svako sebi treba da da.

Ukoliko ga izbacimo moramo znati kojim biljkama i kombinacijama biljaka se nadoknađuju aminokiseline od kojih telo stvara protein.

Izbegavanje mesa je nažalost i deo pomodarstva. Ali to je druga tema, za neku drugu priču 😊