Postoji nešto u ljudskoj naravi što nas nagoni da trpimo sve dok ne udarimo u stanje bola pred kojim se raspadnemo. Tek tada se usudimo na promene, i to ne zato što smo doneli odluku, nego zato što više– nemamo kud.
Najteži trenuci su nam dati da razumemo da se promene -ne događaju, nego ih – mi stvaramo.
Zašto moramo da dođemo do te tačke pre nego što preduzmemo nešto?
Toliko ljudi u ordinaciji koje sam srela su naprimer završili pogrešne fakultete i ceo život kasnije tumaraju kroz pogrešne profesije u kojima nikada nisu dovoljno uspešni niti srećni. Svedok sam toliko destruktivnih brakova i veza koji su odavno trebali da se završe, i drugih ličnih priča koje vitlaju u krug iz godine u godinu, bez ikakvog pomaka – gde se menjaju samo akteri i postavke a mi ostajemo zarobljeni u svojim krugovima i večitoj stagnaciji.
Zdravlje i kilogrami su verna slika upravo ovih istina o nama. SVAKO TRPLJENJE DOVODI DO BOLA, A BOL DO OBOLJENJA.
SVAKA NAŠA EMOCIJA JE POVEZANA SA NEKOM ENDOKRINOM ŽLEZDOM U NAŠEM TELU. TA ŽLEZDA SVOJIM HORMONIMA REGULIŠE NEKI SKUP ORGANA. ZNAČI, EMOCIJOM DISBALANSIRAMO RAD ŽLEZDE KOJA ĆE REMETITI ZDRAVLJE ODREĐENIH ORGANA.

Po ovom predivnom holističkom pravilu koje dokazuje da smo mi jedna psiho – fizičko – energetska – celina potpuno je jasno koja osećanja remete koje organe.
Dakle, zašto dolazimo čak do oboljenja, trocifrenog broja kilograma, pogrešnih profesija i neizmernih duševnih bolova?
Zato što nismo doneli odluke o promenama na vreme.
Da li je to zaista lakši put? A do čega?
Nema tih kilograma koji su zaista spali i promena koje smo zaista napravili, a da iza njih ne stoji neka jaka odluka da nešto više ne želimo da trpimo.
Sve što povlačimo, ide unazad. Povlačenjem granica se uvek nešto gubi, a nikada dobija. Najteži trenuci jesu najava promena – istina je, ali ne i neminovnost. Do promena se može doći i na drugačiji način i to je najlepši put do budućnosti.

Prelazak na biljnu ishranu niti je bezopasan, ni univerzalan niti lak. To je ozbiljna promena za naš metabolizam, i treba je sprovoditi u lepo određenim fazama da bismo izbegli poremećaj varenja i moguće negativne zdravstvene posledice.
ISHRANA BILJKAMA ZAHTEVA DA IZ MANJE HRANE UZIMAMO VIŠE ENERGIJE. Za tu vrstu adaptacije je potrebno vreme i prave mere. U suprotnom može doći do pada energije i raznih deficita, pre svega gvožđa, vitamina B, ali i kalcijuma. To može biti početak ozbiljnijih zdravstvenih tegoba.
Drugo, naše nepce poseduje receptore koji reaguju na ukus hrane.
UKOLIKO MESECIMA I GODINAMA NAVIKNEMO SVOJE NEPCE NA JAKE , VEŠTAČKE UKUSE PUNE VEŠTAČKIH AROMA, SOSEVA, PREVIŠE SOLI, ŠEĆERA.. VREMENOM ĆEMO PRESTATI DA OSEĆAMO PUN UKUS, MIRIS I LEPOTU SVEŽEG VOĆA I POVRĆA.
Prelazak na biljnu ishranu nas vodi kroz faze prilagođavanja i prečišćavanja našeg nepca, i zbog toga ćemo teško sresti vegana koji se nije „do ušiju zaljubio“ u svoju ishranu.
Kako biljna ishrana utiče na naše telo?
Biljna ishrana menja odnos natrijuma i kalijuma u telu pa spadaju otoci i naduvenost.
Takođe, uz veću količinu antioksidanasa i vlakana stimulišu se procesi detoksikacije, telo prodiše, koža se očisti, beonjače sinu a kosa, koža i nokti jačaju.
Cirkulacija se ubrzava usled ishrane bez masnoća i više kiseonika u krvi. Prohodnost limfe je bolja i brža, a kolagen u zglobovima kvalitetniji.

Biljna ishrana blagotvorno deluje na endokrini sistem jer ne izaziva nagli porast i pad šećera, adrenalin i kortizol su mirniji, štitna žlezda nahranjena, nadbubreg aktivniji. Krajnji rezultat je jedno mirnije raspoloženje, kvalitetniji san, i veća potencija.
Treba ipak imati na umu da je ishrana samo jedan od činilaca zdravlja ili lečenja
Pre i posle svega uvek se vraćamo na psiho – fizičko – emocionalni balans, i našu najveću istinu, a to je da sve polazi od naših emocija. Kao ni bilo šta drugo tako ni ishranu ne treba „lomiti preko kolena“, i svaki deo njene promene treba da počne i završi se promenama – u nama.