Višak kilograma je kao otisak prsta – nijedan nije isti. Svaki ima svoju priču.
DIJAGNOSTIKA ISHRANE JE DIJAGNOSTIKA DUŠE. AKO NA TAJ NAČIN POSMATRAMO SVOJ ODRAZ U OGLEDALU MNOGO ĆEMO BOLJE RAZUMETI SVOJE TELO I „ČUTI“ SOPSTVENE PORUKE. Ono nam sigurno ne govori – smršaj. Njegove poruke su mnogo dublje i bitnije.
Jer, mi ne jedemo smo kada smo gladni zar ne. I ne jedemo samo ono šta znamo da je dobro za nas, zar ne.. U tom prostoru između onoga šta znamo i onoga šta radimo – nalazi se naša istina. Ona koje smo svesni ili nismo svesni. Ona koja nije laka. I ona koja je razbolela i izlečiće – celo naše biće.
Baš nju nam ogledalo baca u lice.
NAŠE TELO JE SAMO ODRAZ NAŠEG UNUTRAŠNJEG SVETA I SVAKA PROMENA KOJU ŽELIMO TRAJNO DA POSTIGNEMO TREBA DA POČNE – BAŠ ODATLE.
Nisu samo kilogrami svedoci našeg psiho -emocionalno – fizičkog disbalansa. Osciliranje sa hormonima, srčanim radom, varenjem ..podjednako su verni pokazatelji.
Stvar je zapravo u tome što se različito ispoljavaju, ali u suštini svi imaju identično polazište – duboko u korenima našeg bića.

Toliko sam ljudi srela u praksi, i toliko životnih priča dodirnula. Radila sam sa „milionerima iz blata“ koji su na tim putevima oskrnavili svoju dušu a onda je zamrzeli i razboleli, pa smo se lečili.
Radila sam sa“ savršenim suprugama“ koje su ostavile decenije u brakovima koji su se surovo raspali i okrunili ih kao sasušeno blato sa cipela.
I sa mnogo mladih devojaka kojima je novo doba potpuno pomutilo um i gurnulo u vrtloge autoimunih i metaboličkih poremećaja.
ČAK I DA JE SVE U NAŠEM ŽIVOTU SLUČAJNO, ON NIJE – SLUČAJNO NAŠ.
Priča o ishrani je priča o balansu. Ličnim granicama. Unutrašnjem miru.
Ona daleko prevazilazi jelovnik i varenje hrane. Prvo treba „svariti“ samog sebe, a onda „imati želudac“ i za život.
Snaga je tiha. Najjača energija je mirna. Sreća koju tražimo zapravo je ravnoteža.
Mi smo čudesna bića. Multidimenzionalna, svetlucajuća, ljubavna…intuitivna, emotivna, zavisna od voljenosti.
Naš izgled, kilogrami i dijagnoze, zapravo su vidljiva slika rana našeg balansa. Kada razmišljamo o sebi, odavde počinjemo, jer samo tako ćemo stići baš tamo – gde treba.

Postoji nešto u ljudskoj naravi što nas nagoni da trpimo sve dok ne udarimo u stanje bola pred kojim se raspadnemo. Tek tada se usudimo na promene, i to ne zato što smo doneli odluku, nego zato što više– nemamo kud.
Najteži trenuci su nam dati da razumemo da se promene -ne događaju, nego ih – mi stvaramo.
Zašto moramo da dođemo do te tačke pre nego što preduzmemo nešto?
Toliko ljudi u ordinaciji koje sam srela su naprimer završili pogrešne fakultete i ceo život kasnije tumaraju kroz pogrešne profesije u kojima nikada nisu dovoljno uspešni niti srećni. Svedok sam toliko destruktivnih brakova i veza koji su odavno trebali da se završe, i drugih ličnih priča koje vitlaju u krug iz godine u godinu, bez ikakvog pomaka – gde se menjaju samo akteri i postavke a mi ostajemo zarobljeni u svojim krugovima i večitoj stagnaciji.
Zdravlje i kilogrami su verna slika upravo ovih istina o nama. SVAKO TRPLJENJE DOVODI DO BOLA, A BOL DO OBOLJENJA.
SVAKA NAŠA EMOCIJA JE POVEZANA SA NEKOM ENDOKRINOM ŽLEZDOM U NAŠEM TELU. TA ŽLEZDA SVOJIM HORMONIMA REGULIŠE NEKI SKUP ORGANA. ZNAČI, EMOCIJOM DISBALANSIRAMO RAD ŽLEZDE KOJA ĆE REMETITI ZDRAVLJE ODREĐENIH ORGANA.

Po ovom predivnom holističkom pravilu koje dokazuje da smo mi jedna psiho – fizičko – energetska – celina potpuno je jasno koja osećanja remete koje organe.
Dakle, zašto dolazimo čak do oboljenja, trocifrenog broja kilograma, pogrešnih profesija i neizmernih duševnih bolova?
Zato što nismo doneli odluke o promenama na vreme.
Da li je to zaista lakši put? A do čega?
Nema tih kilograma koji su zaista spali i promena koje smo zaista napravili, a da iza njih ne stoji neka jaka odluka da nešto više ne želimo da trpimo.
Sve što povlačimo, ide unazad. Povlačenjem granica se uvek nešto gubi, a nikada dobija. Najteži trenuci jesu najava promena – istina je, ali ne i neminovnost. Do promena se može doći i na drugačiji način i to je najlepši put do budućnosti.

Prelazak na biljnu ishranu niti je bezopasan, ni univerzalan niti lak. To je ozbiljna promena za naš metabolizam, i treba je sprovoditi u lepo određenim fazama da bismo izbegli poremećaj varenja i moguće negativne zdravstvene posledice.
ISHRANA BILJKAMA ZAHTEVA DA IZ MANJE HRANE UZIMAMO VIŠE ENERGIJE. Za tu vrstu adaptacije je potrebno vreme i prave mere. U suprotnom može doći do pada energije i raznih deficita, pre svega gvožđa, vitamina B, ali i kalcijuma. To može biti početak ozbiljnijih zdravstvenih tegoba.
Drugo, naše nepce poseduje receptore koji reaguju na ukus hrane.
UKOLIKO MESECIMA I GODINAMA NAVIKNEMO SVOJE NEPCE NA JAKE , VEŠTAČKE UKUSE PUNE VEŠTAČKIH AROMA, SOSEVA, PREVIŠE SOLI, ŠEĆERA.. VREMENOM ĆEMO PRESTATI DA OSEĆAMO PUN UKUS, MIRIS I LEPOTU SVEŽEG VOĆA I POVRĆA.
Prelazak na biljnu ishranu nas vodi kroz faze prilagođavanja i prečišćavanja našeg nepca, i zbog toga ćemo teško sresti vegana koji se nije „do ušiju zaljubio“ u svoju ishranu.
Kako biljna ishrana utiče na naše telo?
Biljna ishrana menja odnos natrijuma i kalijuma u telu pa spadaju otoci i naduvenost.
Takođe, uz veću količinu antioksidanasa i vlakana stimulišu se procesi detoksikacije, telo prodiše, koža se očisti, beonjače sinu a kosa, koža i nokti jačaju.
Cirkulacija se ubrzava usled ishrane bez masnoća i više kiseonika u krvi. Prohodnost limfe je bolja i brža, a kolagen u zglobovima kvalitetniji.

Biljna ishrana blagotvorno deluje na endokrini sistem jer ne izaziva nagli porast i pad šećera, adrenalin i kortizol su mirniji, štitna žlezda nahranjena, nadbubreg aktivniji. Krajnji rezultat je jedno mirnije raspoloženje, kvalitetniji san, i veća potencija.
Treba ipak imati na umu da je ishrana samo jedan od činilaca zdravlja ili lečenja
Pre i posle svega uvek se vraćamo na psiho – fizičko – emocionalni balans, i našu najveću istinu, a to je da sve polazi od naših emocija. Kao ni bilo šta drugo tako ni ishranu ne treba „lomiti preko kolena“, i svaki deo njene promene treba da počne i završi se promenama – u nama.