06jun

“Sedalački” način života podrazumeva da svakoga dana na stolici provodimo četiri ili više  časova ,u kontinuitetu.

Nekome to može biti izbor, ali za većinu izbora nema jer se većina poslova u  savremenom društvu obavlja upravo – u ovom položaju.

Kada sedimo duže od četiri sata, ceo naš organizam trpi: javljaju se probemi sa kostima, venama, respiratornim organima; povećava se rizik od dijabeta, srčanih obolenja, psihičkih smetnji.. a ništa bolje ne prolazi ni naš metabolizam.. U nedostatku kiseonika i  sagorevanja koje izostaje ukoliko nismo fizički aktivni, i uz to se loše hranimo, dobijamo  osiromašene enzime, otežanu apsorpciju hranjivih materija i usporen opšti metabolizam.


Šta se dešava sa metabolizmom kada sedimo duže od četiri sata?

Prilikom dugog i učestalog sedenja svi metabolički procesi u telu se usporavaju za 50% a ključni enzimi koje potpomažu sagorevanje masti, prestaju da se izlučuju.


Isto tako, višak šećera koji smo uneli nepravilnom ishranom a nismo sagoreli vežbama, 
ostaju u krvi i na kraju se skladište kao mast. Ukoliko ovakav način života potraje, možemo trajno narušiti svoje zdravlje, ubrzati procese starenja i sve to noseći ogromne konfekcijske brojeve..


Šta da jedemo ako dugo sedimo?


Ishrana osobe koja radno vreme provodi u sedalnom položaju treba da plasira vrstu 
energije koja se troši prilikom umnog rada, koja hrani mozak, podstiče koncentraciju , memoriju, održava nas budnim i vedrim.


To je energija koju dobijamo iz ugljenih hidrata – glicida: žitarica, voća, povrća, suvog 
voća, koštunjavih plodova, biljnog mleka, meda..

Varenje ovakve hrane počinje već u ustima. U toku samog akta žvakanja , kroz pljuvačne žlezde oslobađa se prva porcija čiste energije koja hrani mozak i podupire mentalni napor. Takođe, pošto se već u ustima obavi 30% razlaganja, organi za varenje su manje opterećeni, nema težine, tromosti I “kamena u stomaku”..


U daljem toku varenja oslobađa se druga porcija energije koja nas ravnomerno napaja 
radnim elanom i dobrim raspoloženjem.Mozak ima stalnu potrebu za glikozom i kiseonikom. To treba da mu obezbedimo. To je suština.


Pored kvalitetnih ugljenih hidrata neizmerno je važan unos vitamina i minerala. Oni 
ulaze u sastav enzima, pospešuju varenje, onemogućavaju zadržavanja tečnosti, štite oči i kožu od prekomernog zračenja, i doprinose jakom skeletu i zubima.

 

Neophodno je uneti i malu količinu dobrih esencijalnih masti iz lana, oraha, badema, lososa, maslinovog ulja, soje, pšeničnih klica..Osim što povećavaju mentalnu energiju, one utiču i na smanjenje holesterola.


Koju hranu treba da izbegavamo?

Najčešća i najveća greška pri izboru obroka pre koga smo sedeli I posle koga ćemo sedeti  nekoliko sati, jeste belo testo sa puno kvasca, putera, mlečnih preliva, punjenja…


Kada iskonzumiramo ovakvu namirnicu, u našem želudcu se formira masa nalik belom 
lepku koju čini mešavina amiloze i amilopektina – sastojaka skrobnog zrna. Ta masa “oblepljuje” tanko crevo gde se vrši glavno upijanje hranjivih sastojaka što onemogućava varenje u narednih nekoliko časova. Posledica je usporeno varenje, zatvori, nadimanja, iscrpljenost, nervoza I gomilanje viška kilograma koje podsećaju na jastučiće I to na određenim zonama tela.


Poseban deo priče je što iako se gojimo, organizam ostaje suštinski gladan.


Pored testa, prevelike količine proteina nam takođe na idu u prilog. Oni se vare uz 
pomoć kiseonika kojeg nema dovoljno ukoliko sedimo, I nisu adekvatno “gorivo” za mozak.


Novo doba nam definitivno nameće životne navike u kojima se sve više delatnosti obavlja

„iz fotelje“ – od posla, završavanja obaveza, do kupovine i razonode. Ukoliko ne možemo

da ih pobedimo ne ostaje nam ništa drugo osim da im se pridružimo, i to ne mora da

bude loša odluka. Uz nekoliko izmena u načinu ishrane i razmišljanja možemo uživati u

dobrim stranama modernog doba, a sve što je loše – ostaviti iza nas.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *