PERFEKCIONIZAM je mač sa dve oštrice. Može nas voditi putevima stalnog napretka, ili osećanja da nikada nismo dovoljno dobri…

Vodeći ovu iscrpljujuću borbu u kojoj nema pobednika, često se izgubi ono najbitnije – radost.

Pre nekoliko nedelja u ordaniciju je ušla prelepa mlada dama, besprekorne figure, uredne kose, sjajne negovane kože. Od uredno izglancanih cipela do noktića sa sitnim kristalčićima sve na njoj delovalo je – perfektno…

Vitak izgled može biti rezultat izbalansirane ishrane, ili napregnutog brojanja kalorija.

Razlika se odmah primeti po tonusu kože, kvalitetu mišića, i najpre nivou energije. Moja lepa klijentkinja T.J. spadala je u drugu grupu.

Svi perfekcionisti imaju identični način ishrane: pretežno konzumiraju monolitne obroke (od jedne vrste namirnica), ili imaju nekoliko “dozvoljenih” namirnica koje usvajaju…

Njihov obrok uvek mora biti jasan, moraju tačno videti šta je na tanjiru.

Kada ovakav klijent pokuca na vrata, besmisleno je držati govor o tome šta jedan obrok treba da sadrži… Kao i uvek, najvažnije je pronaći UZROK.

I tako smo draga T.J. i ja prošle seriju razgovora, miostatskog testiranja pre nego što smo počele da uvodimo bilo kakvu promenu u njenu ishranu..

Kod nje je uzrok bilo suštinski narušeno samopouzdanje… zapravo nikada dovoljno dobro izgrađeno. Roditelji koji nisu umeli da je pohvale, nagrade, daju na značaju…

Da je stimulišu i stanu uz nju kada pokaže slabost, podstakli su u njoj osećaj da uvek mora biti savršena – da bi zavredila nečiju ljubav.

I tako je naša lepotica odrastala sa hroničnim osećanjem da nikada nije dovoljno dobra.

Kada smo iskopale žarište, nastao je tajac… a onda smo počele da rešavamo ishranu…

Bilo je lako i besprekorno.

ps. draga T.J. hvala na dozvoli da objavim našu priču . 🙂 🙂