Nadbubrežne žlezde su najbitnije za raspored energije u toku dana i one kažu ovako : najbolji deo dana za sve teže fizičke i mentalne aktivnosti  (pa tako i trening) jeste jutro ili rano pre podne.

Tada naš organizam „troši“ prirodnu, normalnu energiju koju stvara upravo za tu namenu – trošenja. Tada se naše telo najzdravije gradi, naši mišići su orni i spremni da akumuliraju zdravu snagu, rastu, oblikuju se, istežu..

Mentalne aktivnosti – pamćenje, koncentracija, ideje za najbolja rešenja …upravo su najaktivniji dok Sunce raste u pravom zamahu i snazi.

Ako se setimo naprimer  filmova o nekim  zgodnim uspešnim poslovnim ljudima, setićemo se da oni jutro počinju vežbanjem i brijanjem u teretani, zar ne? J Praćenje hormona je najbolji i jedini način da se „prežive“ svakodnevni ogromni stresovi. Svi oni koji se u filmovima ili u realnosti ne nađu u tim jutarnjim „scenama“ nego vežbaju nakon prenapornog dana  vrlo brzo imaju pretnju infarktom . Razlog je jednostavan – oni ne treniraju na osnovu lučenja prirodne, zdrave energije nego na osnovu lučenja adrenalnih hormona koji troše celo telo, ali srčani mišić najviše.J

ŠTA SE DEŠAVA AKO VEŽBAMO ILI RADIMO KASNO POPODNE

Oko 17h se luči poslednja doza prirodne energije odvojene za trošenje. Sve posle toga predstavlja klasično iscrpljivanje, „vožnju na  gurku“…

Intenzivna fizička aktivnost posle 19h ne predstavlja zdrav način da se održava forma već put ka lučenju hormona stresa – veštački probuđene energije koji ni na koji način ne deluju dobro po nas.

Osim što se remeti hormonska slika, organizam se više degradira nego gradi, raspoloženje postaje promenjivo, razdraživo, javlja se osećaj iscrpljenosti koji ne treba zanemariti, stradaju kosti,  srce i krvni sudovi.

Osim toga, lučenje ovih hormona u popodnevnim satima remeti hormon sna – melatonin, koji je najbitniji faktor regeneracije, podmlađivanja i dugovečnosti.

TREBA SLUŠATI SVOJ ORGANIZAM  i unutrašnji sat. Naši prirodni su besprekorno podešeni i vole nas više nego što nekada volimo sami sebe. I zato, kada imamo bilo koju nedoumicu, prva osoba kojoj treba da se obratimo smo – mi sami.