24okt

NAJTEŽI TRENUCI SU UVEK NAJAVA PROMENA.

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Postoji nešto u ljudskoj naravi što nas nagoni da trpimo sve dok ne udarimo u stanje bola pred kojim se raspadnemo. Tek tada se usudimo na promene, i to ne zato što smo doneli odluku, nego zato što više– nemamo kud.
Najteži trenuci su nam dati da razumemo da se promene -ne događaju, nego ih – mi stvaramo.
Zašto moramo da dođemo do te tačke pre nego što preduzmemo nešto?
Toliko ljudi u ordinaciji koje sam srela su naprimer završili pogrešne fakultete i ceo život kasnije tumaraju kroz pogrešne profesije u kojima nikada nisu dovoljno uspešni niti srećni. Svedok sam toliko destruktivnih brakova i veza koji su odavno trebali da se završe, i drugih ličnih priča koje vitlaju u krug iz godine u godinu, bez ikakvog pomaka – gde se menjaju samo akteri i postavke a mi ostajemo zarobljeni u svojim krugovima i večitoj stagnaciji.
Zdravlje i kilogrami su verna slika upravo ovih istina o nama. SVAKO TRPLJENJE DOVODI DO BOLA, A BOL DO OBOLJENJA.
SVAKA NAŠA EMOCIJA JE POVEZANA SA NEKOM ENDOKRINOM ŽLEZDOM U NAŠEM TELU. TA ŽLEZDA SVOJIM HORMONIMA REGULIŠE NEKI SKUP ORGANA. ZNAČI, EMOCIJOM DISBALANSIRAMO RAD ŽLEZDE KOJA ĆE REMETITI ZDRAVLJE ODREĐENIH ORGANA.

Po ovom predivnom holističkom pravilu koje dokazuje da smo mi jedna psiho – fizičko – energetska – celina potpuno je jasno koja osećanja remete koje organe.
Dakle, zašto dolazimo čak do oboljenja, trocifrenog broja kilograma, pogrešnih profesija i neizmernih duševnih bolova?
Zato što nismo doneli odluke o promenama na vreme.
Da li je to zaista lakši put? A do čega?
Nema tih kilograma koji su zaista spali i promena koje smo zaista napravili, a da iza njih ne stoji neka jaka odluka da nešto više ne želimo da trpimo.
Sve što povlačimo, ide unazad. Povlačenjem granica se uvek nešto gubi, a nikada dobija. Najteži trenuci jesu najava promena – istina je, ali ne i neminovnost. Do promena se može doći i na drugačiji način i to je najlepši put do budućnosti.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

24okt

KAKO ( I DA LI TREBA) POSTATI VEGAN

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Prelazak na biljnu ishranu niti je bezopasan, ni univerzalan niti lak. To je ozbiljna promena za naš metabolizam, i treba je sprovoditi u lepo određenim fazama da bismo izbegli poremećaj varenja i moguće negativne zdravstvene posledice.
ISHRANA BILJKAMA ZAHTEVA DA IZ MANJE HRANE UZIMAMO VIŠE ENERGIJE. Za tu vrstu adaptacije je potrebno vreme i prave mere. U suprotnom može doći do pada energije i raznih deficita, pre svega gvožđa, vitamina B, ali i kalcijuma. To može biti početak ozbiljnijih zdravstvenih tegoba.
Drugo, naše nepce poseduje receptore koji reaguju na ukus hrane.
UKOLIKO MESECIMA I GODINAMA NAVIKNEMO SVOJE NEPCE NA JAKE , VEŠTAČKE UKUSE PUNE VEŠTAČKIH AROMA, SOSEVA, PREVIŠE SOLI, ŠEĆERA.. VREMENOM ĆEMO PRESTATI DA OSEĆAMO PUN UKUS, MIRIS I LEPOTU SVEŽEG VOĆA I POVRĆA.
Prelazak na biljnu ishranu nas vodi kroz faze prilagođavanja i prečišćavanja našeg nepca, i zbog toga ćemo teško sresti vegana koji se nije „do ušiju zaljubio“ u svoju ishranu.
Kako biljna ishrana utiče na naše telo?
Biljna ishrana menja odnos natrijuma i kalijuma u telu pa spadaju otoci i naduvenost.
Takođe, uz veću količinu antioksidanasa i vlakana stimulišu se procesi detoksikacije, telo prodiše, koža se očisti, beonjače sinu a kosa, koža i nokti jačaju.
Cirkulacija se ubrzava usled ishrane bez masnoća i više kiseonika u krvi. Prohodnost limfe je bolja i brža, a kolagen u zglobovima kvalitetniji.

Biljna ishrana blagotvorno deluje na endokrini sistem jer ne izaziva nagli porast i pad šećera, adrenalin i kortizol su mirniji, štitna žlezda nahranjena, nadbubreg aktivniji. Krajnji rezultat je jedno mirnije raspoloženje, kvalitetniji san, i veća potencija.
Treba ipak imati na umu da je ishrana samo jedan od činilaca zdravlja ili lečenja
Pre i posle svega uvek se vraćamo na psiho – fizičko – emocionalni balans, i našu najveću istinu, a to je da sve polazi od naših emocija. Kao ni bilo šta drugo tako ni ishranu ne treba „lomiti preko kolena“, i svaki deo njene promene treba da počne i završi se promenama – u nama.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

12sep

Da li treba jesti meso

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Pitanje od milion dolara: DA LI TREBA JESTI MESO?

Odgovor je i DA i NE.

DA za ono meso uz koje su neki od nas imali prilike da odrastaju, dok je bilo gajeno čisto, zdravo, u neizveštačenim staništima bez hormona za rast, razvoj, i mnogo toga…

NE za sve ono što se danas uglavnom prodaje kao meso. Potreba da se nahrani veliki broj svetskog stanovišta i da se zaradi što više dovela je hormonske i druge dodatke do neslućenih nivoa, a GMO do naučno fantastičnih scenarija.

Njihov cilj je da jedna životinja dostigne rast i razvoj predviđen za 6 meseci – zapravo postignu za mesec dana, primera radi…ili umesto za tri godine – za jednu. Jer onda je proizvodnja brza a prodaja još brža.

A onda su se stvari toliko izmakle kontroli da sada imamo piliće sa 4 bataka, bez krilaca ili 4 krilca, bez bataka – i to je naša realnost i hrskava porcija u najpoznatijim svetskim fast food lancima. Pričala sam o tome u snimku koji prati ovaj tekst.

Ne znam da li smo svesni šta sve ovo znači. Mi ne unosimo meso, mi unosimo sve osim toga. Kao gumena bombona u obliku koka kole – ne znači da smo popili koka kolu, nego pojeli gumenu bombonu.

Isto tako je i sa ovim. Izgleda kao batak, ali niko ne zna kakav je koktel koječega zapravo upravo pojeo.

I onda pokušavamo da se snađemo danas i da tražimo prirodn gajenu stoku od nekih seljaka i slično. To je sve u redu ali to ne može svako da priušti ni vremenski niti finansijski.

Zato odgovor o konzumiranju mesa ipak svako sebi treba da da.

Ukoliko ga izbacimo moramo znati kojim biljkama i kombinacijama biljaka se nadoknađuju aminokiseline od kojih telo stvara protein.

Izbegavanje mesa je nažalost i deo pomodarstva. Ali to je druga tema, za neku drugu priču 😊[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]

12sep

Začarani krugovi

[vc_row][vc_column][vc_column_text]Sve u našem telu podleže zakonima punjenja i čišćenja…pluća se pune i prazne vazduhom, srce kapima krvi, mišići imaju svoje kontrakcije..Imamo faze budnosti i sna, davanja energije i odmora…I naše zdravlje podleže balansu tj fazama detoksikacije – čišćenja, i imunizacije – punjenja…

PA IPAK, PRIČA O NAMA NIKADA NIJE TAKO JEDNOSTAVNA, JER MI NISMO SAMO TELO, ORGANI I NJIHOVO FUNKCIONISANJE. MI NISMO SAMO ĆELIJE I NJIHOV METABOLIZAM. MI SMO CELINA. HOLISTIČKA. MAGIČNA I SAVRŠENA.

Čine nas emocije, psiha, energija i fizička struktura.

PERIODI „ČIŠĆENJA“ I „ PUNJENJA“ NISU SAMO STANJA TELA, NEGO I DUŠE, I MORAMO IH OSLUŠKIVATI UKOLIKO SEBI ŽELIMO MIR.

Faze čišćenja dolaze posle neuspelih veza, poslova, životnih faza kojima nismo zadovoljni i svakog drugog razočarenja. One traže od nas preispitivanje, prepoznavanje, preboljevanje i otpuštanje.

Tek kada to prođemo možemo ući u novu fazu – onu gde se „punimo“ novom stvaralačkom energijom, verom, poletom, i inspiracijom.

Ukoliko ne prođemo do kraja fazu čišćenja, principe iz prošlosti uvlačimo u naše buduće dane i bukvalno ponavljamo nove cikluse na stari način. Tada nam se ponavljaju slični ljudi, procesi i nažalost – ishodi.

ZAČARANI KRUGOVI NE POSTOJE. DOK IH SAMI NE NAPRAVIMO.

Vreme traje. Ima ga. I u njemu mesta za svaki milimetar naše duše koji treba da se opruži.

Sve ove lekcije ispisalo je davno naše telo, a sudbine koje gledamo , o kojima slušamo i koje živimo govore o tome da li smo ih savladali.[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]