U svom dugogodišnjem radu sa divnim, pametnim devojkama i mladim ženama koje su zarobljene u klopci metaboličkog poremećaja, nikada nisam pristupala od tanjira.
Zapravo, uopšte nije od značaja šta smo danas pojeli ili nismo pojeli.
To je najmanje bitno.
Važno je o čemu razmišljamo, šta želimo, KO SMO, a ko bismo ŽELELI DA BUDEMO i šta mislimo da nas u tome sprečava.
Telo će lako propratiti našu psihu. To i jeste zapravo njegova uloga.
-Kada udahnemo volju, optimizam, dobru energiju pogledima na sebe i svoj život…
-Kada izgovorimo i izbacimo sve što demotiviše, zatrpava i vuče na dno…
-Kada dobijemo razumevanje, podršku, jedno „BRAVO“ i jedno“ TI ZAISTA VREDIŠ“…
tanjir će se srediti sam.
Obećavam 🙂 🙂