29jan

Svi mi imamo hranu čiji ukus volimo ili ne volimo… Ali šta u našem organizmu uključuje te lampice? Šta nas navodi na to da neki ukus volimo, a neki ne? Da li na to možemo uticati i zaista zavoleti drugačiji način ishrane?

Odgovor na ova pitanja krije se u endokrinom sistemu tankog creva, takozvanom CHS (crevnom hormonalnom sistemu), i on kaže
– LJUBAV PREMA ODREĐENIM UKUSIMA NIJE VEČNA, ČAK ŠTA VIŠE – LAKO SE MENJA.

CHS (crevni hormonalni sistem) predstavlja spektar hormona koji se proizvode i izlučuju u različitim zonama tankog creva.

Njihov značaj je višestruk – stimulišu sekreciju pankreasa, želudačne kiseline, disanje ćelija, kontrakciju žučne kese… Utiču na probavu, krvni pritisak, metabolizam, krv…

Ovi hormoni nalik su onima u hipofizi, hipotalamusu i moždanoj kori što omogućava njihovu međusobnu komunikaciju i prenos signala duž celog tela… I upravo tu, na toj relaciji između creva i mozga kreira se “lista” namirnica namirnica koju „volimo“ i „ne volimo“!!

KAKO CHS KREIRA LJUBAV PREMA UKUSIMA?

Hrana koju svakodnevno konzumiramo, koja nam konstantno prolazi kroz creva, forsira određene enzime i stvara naviku na tu hranu.

Taj osećaj „navike“ se od CHS sistema šalje mozgu i zato kada mozak registruje tu hranu u blizini aktivira želju za njom preko centra za apetit…

Baš kao i svaka druga navika…

KAKO SE MENJA?

Da bismo promenili prehrambene navike, potrebno je da budemo dosledni u biranju i konzumiranju nove vrste hrane da bi se formirali novi uslovni refleksi i mozak razvio apetit prema drugoj vrsti namirnica.

Posle tog perioda sve ide lako – ONO ŠTO JEDEMO POČINJEMO DA VOLIMO.

Verovali ili ne, ceo ovaj proces promene ljubavnih navika prema hrani traje svega 21 dan… samo toliko nas deli od iskrenog uživanja u zdravoj hrani i samim tim – zdravijeg načina života.

Magično, zar ne?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *