Način na koji se hranimo govori veoma precizno kako doživljavamo sebe, koliko smo zadovoljni okolnostima koje nas okružuju, kako se nosimo sa stresom.

Kilogrami su posledica reči koje smo prećutali, odnosa koje nismo rešili, osećanja koja smo potisnuli… stresa, inata, manjka samopouzdanja I nežnosti prema sebi…

Hrana koju biramo i svaki kilogram viška pokazuje da postoji neko nezadovoljstvo ili disbalans unutar nas.

Treba da promenimo odnos prema sebi, stresu i okolini, da bismo suštinski promenili, ne ishranu, nego – POTREBU ZA HRANOM.

Upravo zato, da bi se pitanje ishrane rešilo jednom zauvek, fokus nije na sadržaju tanjira.

Kada odlučimo da rešimo ishranu jednom zauvek potrebno je da prepoznamo i rešimo ono destruktivno u nama zbog čega prekršimo obećanje sebi, i vraćamo se na stare navike iako znamo da nisu dobre za nas, i pitamo se zašto to sebi radimo…

Treba da izbrišemo zamišljene granice onoga šta sve možemo i koliko vredimo – u šta su nas ubedili drugi ili smo to učinili sami sebi.

Kada izbrišemo unutrašnje granice – granice ne postoje.