Šta bi se dogodilo ukoliko bi nam neko rekao da nas zdrava ishrana može učiniti pametnijim? Da li bi to bila veća motivacija da se promene životne navike nego skidanje viška kilograma? Može li nas hrana zaista – opametiti?

Odgovor je – može. A evo i kako.

Dokazano je da baš kao što pravilnim izborom namirnica možemo uticati na jačanje imuniteta ili mišića, isto tako možemo „bildovati“ koncentraciju, pamćenje i ubrzati tok misli. Hrana može zaustaviti prerano starenje našeg mozga i zaštiti nas od senilnosti i demencije čak i u poznim godinama.

Kako da se „opametimo“ uz pomoć hrane?

Tako što ćemo unositi hranjive sastojke koje stimulišu rad mozga. Reč je zapravo o ishrani neurotransmitera. To su hemijske supstance slične hormonima, koje prolaze putevima našeg nervnog sistema i sa sobom nose neprocenjive informacije za naše telo, i um.

Baš kao što svaki organ našeg tela voli određenu hranu – koža bundevu, zubi spanać, oči šargarepu, mišići bademe.. tako i neurotransmiteri  imaju svoj specifičan jelovnik. Onako kako hranimo njih takvo će nam biti i pamćenje, i razmišljanje.

Sa druge strane, nedostatak makar i jednog hranjivog sastojka može dovesti do brojnih neželjenih simptoma kao što su zaboravnost, pad koncentracije, loše pamćenje, anksioznost, depresija, hiperaktivnost, nedostatak pažnje, umor, glavobolja.. I dok prema čestom običaju za sve to krivimo promenu vremena ili previše obaveza, rešenje možda upravo leži u nekoliko probranih namirnica.

Koja je najbolja hrana za mozak?

Kada bi naš mozak birao jelo po svom ukusu ono bi sadržalo: vitamine, esencijalne i neesencijalne masne kiseline, antioksidanse, enzime, aminokiseline, vlakna i minerale.

Drugim, jednostavnijim rečima rečeno – svakoga dana bismo trebali da unesemo barem po jedan sastojak iz sledećih kategorija:

1.     Citrusi, aronija, borovnice, drugo sveže i suvo voće – kao izvor antioksidanasa, enzima i vlakana.

2.     Zeleno lisnato povrće, šargarepa, cvekla, i drugo sveže povrće bez preliva od ulja, sirćeta i soli – kao izvore minerala, enzima i vlakana

3.     Sirovi kikiriki, badem, kokos, golicu, suncokret ili sirove maslace od njih – kao dobre izvore masnih kiselina

4.     Integralni pirinač, pasulj, soja – kao izvore aminokiselina, vlakana i minerala

5.     Đumbir, kurkuma, ljuta paprika, beli luk – kao pokretači krvi i antioksidansi

6.     Konopljin protein u prahu, riba, riblje ulje, čia semenke – kao izvori omega masnoća

7.     Voda za hidriranje organizma i pokretač svih telesnih funkcija

8.     Kiseonik kroz fizičku aktivnost – bez kojeg je funkcionalnost mozga nezamisliva.

Hrana koju treba da izbegavamo

Vitalnost našeg mozga ne zavisi samo od hrane koju unosimo, nego i od one koju treba da izbegavamo.

U tu grupu spadaju sva bela testa sa različitim punjenjima, prelivima..sendviči, pice, paste, krofne, beli hleb…Potom, tu su slatkiši – od najmanjeg keksa preko čokoladica do sladoleda i krema. Sledeće na listi svakako su vidljive masnoće koje unosimo uz meso, suhomesnati proizvodi, paštete, viršle i slično.

Nisu samo namirnice bitne – važno je i kako se termički obrađuju. Nikakvo prženje, pohovanje, punjenje i rolovanje nisu dobar izbor. Da bi nas pamćenje služilo što duže, hranu treba pripremati što jednostavnije, i kraće.

Na mozak negativno deluju i alkohol, duvanski dim, zračenje električnih i bežičnih uređaja i aparata, ostaci lekova, kao i sintetička odeća i obuća.

..

Našim mozgom mislimo o svakom drugom delu tela,kondiciji, vitkosti, zdravlju..a o njemu samom, reklo bi se najmanje. Ne treba nam mnogo truda da bismo mu ugodili, i to je najbolja investicija koju možemo da učinimo za sebe – i za mladost, i za starost.