05jun

Biljke koje rastu tu gde živimo primaju identične informacije iz vazduha, zemlje, količine vode.. kao i mi.

TO KAKO SE ONE PRILAGOĐAVAJU KLIMATSKIM I DRUGIM PRIRODNIM USLOVIMA – UPRAVO JE ONO ŠTO JE POTREBNO NAŠEM ORGANIZMU DA BI OSTAO U RAVNOTEŽI.

Naprimer, ukoliko je godina sušna biljke će težiti da akumuliraju što više tečnosti u plodovima da bi obezbedile sopstveni opstanak. Dakle, biće sočnije.

Sa druge strane, mi takođe doživljavamo tu istu vrućinu i upravo će nam sočno voće, puno vode prijati i utoliti deo žeđi.

Život sa prirodom oduvek je imao smisla – jer je ona sve tako lepo osmislila.

Sa druge strane, razvoj civilizacije i prenaseljenost planete nameću zahteve na koje priroda ne može da odgovori. Dok je svaka kuća imala svoje dvorište, voćnjak i baštu lako je bilo ubrati dovoljno hrane.

Danas, milioni ljudi žive po soliterima a najbliži pogled na prvu baštu je putem TV-a.

Zbog toga ćemo gajiti povrće u potpuno veštačkim uslovima, da bi ga bilo u svako doba godine, uvoziti voće sa svih krajeva sveta, i izvoziti svoje..

Jer ipak – hrane mora biti dovoljno i mora se nekako „stvoriti“ (proizvoditi).

Pa šta nam je opcija?

Možda je najbolja opcija težiti nekom srednjem rešenju – od proleća do jeseni koristiti prirodne plodove sa domaćih pijaca ili seoskih domaćinstava, a kada mraz prekrije dragocene baštice našeg podneblja – birati tropsko voće.

Ima tu zapravo i neke zanimljive logike. Zimska trpeza kod nas puna je mesnih, masnih, začinjenih, zaprženih specijaliteta i slava koje dupliraju porcije. A tropsko voće sadrži enzime koje rastvaraju masnoće, vitamine koji pospešuje metabolizam, i puno vlakana koja pospešuju probavu teških obroka.

Pa, ako sarma i ananas mogu da se slože, tako i svako od nas može da pomiri ovu ISTINU I MIT i pronađe samo svoju – „internacionalnu sredinu“

 

Photography | Milenko Miklja

Make up | Natasa Markovic

Photo Video studio DOT“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *