O našem biću tako malo znamo. Gledamo očima umesto srcem, slušamo zvukove umesto intuiciju, sledimo ciljeve a ne snove…besmisleno trošimo gomile dana, a onda tražimo – smisao.
Malo iznad grudi, na samoj sredini nalazi se energetsko – endokrino središte zaduženo za mnoge važne stvari. Tu se nalazi i timus – žlezda koja učestvuje u imunološkoj odbrani organizma ali u kojoj takođe mogu nastati autoimuna oboljenja.
Da li ćemo sami sebe napadati ili braniti zavisi samo od nas… a šta to zapravo znači:
Ovde se nalazi raskršće između srca i mozga, balans između misli i osećanja. U zavisnosti da li se bore, negiraju, potvrđuju ili mire zavisiće i ključ našeg imuiteta.
Odavde se širi anksioznost i velike boli. Ako se malo zamislimo, svi mi imamo spontani pokret kada dlanom prekrijemo baš ovu tačku – naprimer kada ne možemo da dišemo. Niko se ne uhvati dlanovima za pluća, nego baš tu. Jer NEMA VEĆEG GUŠENJA OD EMOCIONALNOG.
Neuronauka je dokazala da su neuronskim mrežama u našem telu najviše povezani upravo srce i mozak. I srcem nepogrešivo „vidimo“ ljude. Dokazala je da naš mozak registruje i na hiljade elektromagnetnih vibracija u milisekundi. Ljutnja ima svoju frekvenciju, zavist isto tako, zlonamernost.. ali i zaljubljenost, ljubav, tuga, patnja…
Emocije su frekvencije i naš mozak ih tumači duboko ispod naše svesti.

Dakle, šta god da nam neko govori, ako gledamo očima i slušamo ušima funkcionisaćemo vrlo plitko i često biti povrđeni ili iznevereni u bilo kom smislu.
Pravu istinu naš mozak već zna, i nimalo nijedno čudno ako nam je odbojan neko ko nam se smeška, ili prijemčiv neko ko mirno ćuti.
Sve životne škole koje smo skupo platili, uče nas samo jednom – da nema većeistine od one koje psetimo u sopstvenom stomaku, ni boljeg učitelja od sopstvene prirode. Ako bismo znali da osluškujeo sopstveno telo, reklo bi nam apsolutno sve – kako da se hranimo, koga da volimo, i šta nikada, nikada ne treba da uradimo