05jun

Svi mi imamo hranu čiji ukus volimo ili ne volimo… Ali šta u našem organizmu uključuje te lampice?

Šta nas navodi, diktira omiljene ukuse? Da li vam je omiljeni obrok danas isti kao i pre pet godina? Da li osobe koje nisu bile sklone voću mogu postati njegovi neumoljivi fanovi… masno pečenje izgubiti svoje čari?

Odgovor na ova pitanja krije se u endokrinom sistemu tankog creva, takozvanom

CHS (crevnom hormonalnom sistemu), i on kaže

– LJUBAV PREMA ODREĐENIM UKUSIMA NIJE VEČNA, ČAK ŠTA VIŠE –

LAKO SE MENJA.

 

CHS (crevni hormonalni sistem) predstavlja spektar hormona koji se proizvode i izlučuju

u različitim zonama tankog creva. Njihov značaj je višestruk – stimulišu sekreciju

pankreasa, želudačne kiseline, disanje ćelija, kontrakciju žučne kese i crevnih dačica.

Utiču na probavu, krvni pritisak, metabolizam, krv… Ovi hormoni nalik su onima u

hipofizi, hipotalamusu i moždanoj kori što omogućava njihovu međusobnu komunikaciju

i prenos signala duž celog tela…

 

I UPRAVO TU, NA TOJ RELACIJI KREIRA SE “LISTA” NAMIRNICA NAMIRNICA

KOJU „VOLIMO“ I „NE VOLIMO“!!

 

Kako CHS kreira ljubav prema ukusima?

Hrana koju svakodnevno konzumiramo, koja nam konstantno prolazi kroz creva, inicira

prilagođavanje enzima i stvaranje navike na tu hranu. Osećaj navike se od CHS sistema

šalje mozgu i zato kada mozak takvu hranu konstatuje napolju aktivira želju za njom

preko centara za apetit… Baš kao i svaka druga navika…

 

Da bismo promenili prehrambene navike, potrebno je da budemo dosledni u biranju i

konzumiranju nove vrste hrane da bi se formirali novi uslovni refleksi i mozak razvio

apetit prema drugoj vrsti namirnica.

 

Posle tog perioda sve ide lako – ono što jedemo počinjemo da volimo.

 

Potrebno je samo malo strpljenja i istrajnosti u novim zdravim navikama, a naše telo će

ih upiti kao sunđer i usvojiti kao svoj neraskidivi deo… verovali ili ne, CEO OVAJ

PROCES PROMENE LJUBAVNIH NAVIKA PREMA HRANI TRAJE SVEGA 21 DAN…

samo toliko nas deli od iskrenog uživanja u zdravoj hrani i samim tim – zdravijeg života.

 

Magično, zar ne?

Ostavite odgovor