Svi mi imamo hranu čiji ukus volimo ili ne volimo… Ali šta u našem organizmu uključuje te lampice?
Šta nas navodi, diktira omiljene ukuse? Da li vam je omiljeni obrok danas isti kao i pre pet godina? Da li osobe koje nisu bile sklone voću mogu postati njegovi neumoljivi fanovi… masno pečenje izgubiti svoje čari?
Odgovor na ova pitanja krije se u endokrinom sistemu tankog creva, takozvanom
CHS (crevnom hormonalnom sistemu), i on kaže
– LJUBAV PREMA ODREĐENIM UKUSIMA NIJE VEČNA, ČAK ŠTA VIŠE –
LAKO SE MENJA.
CHS (crevni hormonalni sistem) predstavlja spektar hormona koji se proizvode i izlučuju
u različitim zonama tankog creva. Njihov značaj je višestruk – stimulišu sekreciju
pankreasa, želudačne kiseline, disanje ćelija, kontrakciju žučne kese i crevnih dačica.
Utiču na probavu, krvni pritisak, metabolizam, krv… Ovi hormoni nalik su onima u
hipofizi, hipotalamusu i moždanoj kori što omogućava njihovu međusobnu komunikaciju
i prenos signala duž celog tela…
I UPRAVO TU, NA TOJ RELACIJI KREIRA SE “LISTA” NAMIRNICA NAMIRNICA
KOJU „VOLIMO“ I „NE VOLIMO“!!
Kako CHS kreira ljubav prema ukusima?
Hrana koju svakodnevno konzumiramo, koja nam konstantno prolazi kroz creva, inicira
prilagođavanje enzima i stvaranje navike na tu hranu. Osećaj navike se od CHS sistema
šalje mozgu i zato kada mozak takvu hranu konstatuje napolju aktivira želju za njom
preko centara za apetit… Baš kao i svaka druga navika…
Da bismo promenili prehrambene navike, potrebno je da budemo dosledni u biranju i
konzumiranju nove vrste hrane da bi se formirali novi uslovni refleksi i mozak razvio
apetit prema drugoj vrsti namirnica.
Posle tog perioda sve ide lako – ono što jedemo počinjemo da volimo.
Potrebno je samo malo strpljenja i istrajnosti u novim zdravim navikama, a naše telo će
ih upiti kao sunđer i usvojiti kao svoj neraskidivi deo… verovali ili ne, CEO OVAJ
PROCES PROMENE LJUBAVNIH NAVIKA PREMA HRANI TRAJE SVEGA 21 DAN…
samo toliko nas deli od iskrenog uživanja u zdravoj hrani i samim tim – zdravijeg života.
Magično, zar ne?
