Pet elemenata koji utiču na naš organizam.
Voda, vazduh, vatra, zemlja i metal.
Verica Đokić nutricionista – Studio B
Gostovanje Nutricioniste Verice Đokić na Studio B televiziji Uskrs
Pričamo o lepoti i istini
Priča dana: Verica Đokić nutricionista – Studio B
Gostovanje Nutricioniste Verice Đokić na Studio B televiziji
Koje emocije nas goje – Studio B
Koje emocije nas goje – gostovanje Nutricioniste Verice Đokić na Studio B televiziji
Emotivni poremećaj – tako bi se to iskrenije nazvalo
Ja nisam klasični nutricionista i nikada neću biti. Naprotiv, kada čujem reč „dijeta“ diže mi se kosa na glavi.
Naš sistem organa za varenje priča dublju priču o nama, i mi od toga ne možemo da pobegnemo.
Jer mi ne živimo od hrane – živimo od energije.
Samo jedan njen deo dolazi od onoga što pojedemo, drugi dolazi od onoga kako se osećamo, a treći – koliko kvalitetno dišemo.
NAŠ ORGANIZAM OD NAS PRAVI ČUDO, A MI – ČUDOVIŠTA. Samouništitelje.
I onda idemo na dijetu.
Duhovni zakoni kažu da se ne živi samo od hleba i vode nego od stanja duše, duha i uma. I naravno, potpuno su u pravu.
Kada smo zaljubljeni telo podiže energiju emocijama i imamo manje potrebe za hranom. Isto je kada podignemo kiseonik vežbanjem ili šetanjem po prirodi. Kada smo tužni ili previše sedimo događa se obrnuto –smanjuje se energija pa je nadomešćujemo prekomernim zalogajima.
Pucanje u pogrešnu metu.
Svaka emocija koja je u disbalansu odraziće se na hranu, kao što će nas sve više sedenja ubaciti u začarani krug – sve više jedenja.
Najveću konfuziju stvaraju neprepoznata osećanja i ona dovode do perioda prejedanja, pa strogih dijeta, retko uspešnih..i do „poremećaja u ishrani“.
SVAKO KO MISLI DA IMA „POREMEĆAJ U ISHRANI“ NE ZNA NIŠTA O SVOJIM EMOCIJAMA.
„POREMEĆAJ U ISHRANI“ – NE POSTOJI.
Emotivni poremećaj – tako bi se to iskrenije nazvalo.
Jer, naš organizam će identično tretirati zalogaj hrane koji smatramo zdravom ili okidačem za dalje prejedanje.
ZA NAŠ METABOLIZAM TO JE ISTO, lučiće enzime, pokretati peristaltiku na identičan način. Aktivirati ceo probavni put. Njemu je sve to isto – ali za naše emotivno biće – različiti svetovi.
NAJJAČU ENERGIJU U ĆELIJAMA DAJU SVEŽ VAZDUH, OSEĆAJ MIRA I BAZNA HRANA RASPOREĐENA U DVA ILI TRI OBROKA.
Sve ostalo je odvajanje od sopstvene duše i – marketing. Potpisujem.
GRAŠAK SA ŠITAKE PEČURKAMA
Potrebno je:
• 1 šolja smrznutog graška
• 1 šolja šitake pečurki
• ½ crvenog luka
• ulje od koštica grožđa (maslinovo ulje, laneno ulje)
• malo soli
• Tamari sos
Priprema:
Luk isečemo na tanke kolutove, sipamo ulje zagrejemo tiganjm, ubacimo luk i dinstamo par minuta. Dodajemo grašak i nakon 4-5 min kada zrna graška omeknu, ubacujemo cele pečurke.
Začinimo Tamari sosem, ili začinima po želji i nakon 8 minuta naš obrok je gotov.
Ovaj obrok spada u biljne visokoproteinske obroke, dok sa svojom kombinacijom minerala daje idealnu potporu imunitetu. Brzo se vari I daje laku ali stabilnu energiju.
.
Zašto se javlja nadimanje
U našem telu imamo metabolizam hrane, vode i – gasova. Kada se razmena gasova poremeti dobijamo nadimanje u razičitim delovima stomaka.
Čak i da postoje lekovi koji rešavaju ovaj problem – treba prvo da znamo šta nam je zapravo.
Prvo, kada loše kombinujemo hranu, u našem želucu ne mogu da rade enzimi koji će je razlagati na sitne delove, nego moraju da se luče kiseline. One izazivaju vrenje i truljenje i – to je prvi razlog nadimanja.
Pravilno kombinovanje hrane rešava ovaj problem.
Drugo, nezdrave namirnice i ishrana bez vlakana, voća i povrća dovodi do razvoja loših bakterija u crevima. One se hrane probavnim otpacima i u toku svog metabolizma oslobađaju gasove. Ovo bismo primetili kao oticanje posle gotovo svakog obroka, koje čak može biti bolno, a izbacivanje ovih gasova svakako neprijatno.
Treći važan deo ovog metabolizma jeste jetra, jer ona ne čisti samo materiju nego i gasove. Zato je dobro ne opterećivati je suvišnim masnoćama, konzervansima , nepotrebnim lekovima i slično.
I eto nam prve pomoći – razumevanje svog tela.
Potom treba ubaciti probiotike, od ishrane napraviti svog saveznika a ne egzekutora i udahnuti svežinu u svoje telo.
Prečice ne postoje i dobro je što je tako, jer bismo onda propustili svu lepotu putovanja kroz sopstveno biće.
Šta nam govori oticanje
72 % naših ćelija čini voda.
Kada voda stane, 72 % nas – stoji.
Oticanje nije fizički problem koji treba rešavati dijureticima. To je sistemski problem koji traži razumevanje, pa odatle i – isceljenje.
Voda u našim ćelijama nije nalik onoj koju pijemo. Ona sadrži informacije o našim emocijama, endokrinom sistemu, svakoj našoj misli, organu, intoksikaciji, termoregulaciji…. Sve ono šta smo, i u kakvom smo stanju u svakom trenutku – staje u samo jednu njenu kap.
Posle nebrojeno eksperimenata voda je nazvana – fluidni kompjuter.
A nijedan dijuretik još uvek nije proglašen antivirusom, jer ako zabaguje – ne leči se njime.
ZADRŽAVANJE VODE ZNAČI PRE SVEGA ZADRŽAVANJE EMOCIJA – tuge, destrukcije, agresije, depresije, straha…Zastoj emocija uvek za sobom povlači otežani rad organa koji su vezani baš za te emocije putem hormona tj endokrinih tačaka… i tako do svake pore našeg tela – pa nazad.
OVLADATI VODOM U SEBI ZNAČI OVLADATI SOPSTVENIM MIROM. Možemo povaditi sve žlezde u našem telu, to je sada moderno jel, i polovinu organa – ona neće poteći. Poteći će kada mi potečemo sami sa sobom – nizvodno.
Sve bure koje vodimo, talasi koje pravimo, ogledalo su onoga šta nismo ukrotili u sebi – krivicu, komplekse, praštanje, razumevanje…
Mirna voda smiruje kao miran čovek, a miran čovek zna tajne njenog toka.
Zna, da ona sa sobom ne nosi ništa i nikoga prljavog, nego sklanja prljavštinu sa svog puta.
Da je njena najveća snaga u tome da uvek izlazi čista.
Da kamen kada je dotakne pravi krugove koji brzo blede – ako ih pustimo…
OTICANJE JE ZNAK DA SAMI PROTIV SEBE IDEMO UZVODNO A OČEKUJEMO OD NEKOG ILI NEČEG DRUGOG DA NAS SPASE.
Takav lekar ili pilula se još uvek nisu dogodili.
Mi smo svoj otrov i svoj lek. U zavisnosti od toga šta sipamo u svoje kapljice – tako će nam i biti.
Dijagnostika tela je dijagnostika duše, i zadržavanje tečnosti nije izuzetak.
Pokrenuti svoju vodu znači pokrenuti svoj život na mestima gde je stao.
Šta nam govori anksioznost
Šta nam govori anksioznost
Velika je razlika između lečenja i isceljenja. Lečenje znači vratiti nekom organu funkcionalnost. Isceljenje (od „celo“) je balansiranje emocija, duše, duha, uma i tela.
Anksioznost traži ovo drugo.
Reči su oduvek imale moć, ali nijedna toliku da opiše čoveka. Ne zato što reči nisu dovoljno dobre, nego zato što je svaki čovek bolji od opisa koji staje u samo jednu reč – anksiozan, depresivan,insulinska, štitna…
Čovek nije dijagnoza, i nema one koja nas može opisati.
Mi smo sopstveni uništitelji – i iscelitelji. Stanja našeg tela su kazaljka koja alarmira na kojoj smo strani.
ANKSIOZNOST ZNAČI – NE MOGU DA DIŠEM.A mi smo ti koji uskraćuju sebi sopstveni dah.
Bila jedna dama, preuspešna, svi je znamo po tome. Došla po homeopatski lek za anksioznost. Ne postoji homeopatski lek za anksioznost ali postoji za ono šta se nalazi u njoj – tugu jer sam usamljena, uznemirenost jer sam nesrećna i nesanicu jer je noć jedini deo dana kada ne foliram svoju dušu da je ovo život iz snova.
Nije princip isti, i nisu sve ostalo nijanse. Principa ima koliko nas ima. Borba za sopstveni dah je borba za preživljavanje srećnog bića u nama.
„Anksioznost„ se oseća kao pritisak ili grč u predelu timusa – to je ono mesto između vrata i grudi gde nesvesno stavljamo dlan kada imamo osećaj gušenja. Niko se ne hvata za pluća ili nos nego baš za to mesto.
Emocije ne mogu da nestanu, one samo menjaju oblik. Kada emocije koje potiskujemo počinju da se transformišu u strahove – lagano gubimo osećaj da možemo da kontrolišemo bilo šta u svom životu i postajemo davljenici u sopstvenom scenariju.
Kada se nađe pred eksplozijom zbog beskrajnih strahova organizam pokušava da „odmori“ i pojednostavi svoj problem tako što će ga objediniti u JEDNO stanje. Ti vrhovi ledenog brega podsećaju jedni na druge, ali ono što se nalazi do samog dna – priča je onama, potpuno jedinstvena i neponovljiva.
Zato je prvi pogled pogledati u sebe, ne u dijagnozu – jer samo u zapisima sopstvene duše leže recepti za naše isceljenje.