Uticaj ishrane, kvantne medicine, homeopatije u pripremi van telesne oplodnje. Gost jutarnjeg programa Verica Đokić nutricionista
Hrana i Emocije
Povezanost između hrane i emocija je dvosmerna ulica. Povezane su hormonima koji mogu nastati kao posledica emocija koje smo doživeli ili – onoga šta smo pojeli.
Brza hrana prepuna veštačkih boja, aroma, konzervanasa, šećera i masti iz naših creva deluje višestruko na naše emotivno stanje.
Šećeri će nas učiniti razdražljivim, našu koncentraciju plićom.
Masti će usporavanjem našeg metabolizma tražiti od nas da što više sedimo i u tome nalazimo uživanje.
Veštačke boje i konzervansi su dokazano potvrđeni kao supstance koje uništavaju nervne ćelije mozga -tada mislimo sporije, površnije, i brzo gubimo fokus.
Ishrana žitaricama čini naše raspoloženje stabilnijim.
Masne kiseline iz orašastih plodova hrane mozak i razigravaju njegov rad što se odražava na razboritost, koncentraciju, brzu obradu informacija.
Mahunarke pozitivno deluju na raspoloženje i životnu snagu.
Voće daje vedrinu, pozitivnost i optimitam.
Povrće je hrana koja najviše povezuje sve delove našeg tela u celinu. Ishrana povrćem daje najbolji dosluh sa telom, najintenzivnije prepoznavanje unutrašnjih psiho – emocionalnih procesa.
Previše mesa i jaja podiže agresiju, ali male količine utiču dobro na samopouzdanje i prodornost.
Uravnotežiti ishranu apsolutno znači uravnotežiti sebe. Kada tragamo za svojom optimalnom – baš ovo treba da imamo na umu.
Nečega više, nečega manje, nečega nimalo…dok ne osetimo sklad.
Priča o ishrani je priča o nama. O našem miru – ili nemiru.
Ništa u nama nije slučajno niti banalno, ali ni komplikovano. Naša zemlja je čista magija i ako ne znamo da osetimo sopstvene odgovore – ona uvek zna,i daje nam iz svakog semena.
Magija je moćno oružje, može nas zasvetleti ili uništiti. Ova naša ima jasne namere, dovoljno je samo da joj ne stajemo na put.
Toliko je jednostavno.
DA LI GENI UTIČU NA EMOTIVNO PREJEDANJE
Geni su kao seme – koje zalijemo načinom života, ono će izrasti
GENI SE NE ODNOSE SAMO NA BOJU KOSE, OČIJU, I POTENCIJALNA OBOLENJA. ONI TAKOĐE NOSE PREDLOGE, PRETPOSTAVKE KAKO ĆEMO EMOTIVNO REAGOVATI NA EMOCIJE, LJUDE, POJAVE, DOGAĐAJE..
Geni nam dakle daju predlog kako se nosimo sa emocijama – da li ćemo biti pozitivni, negativni, borci, povlačiti se… ili jesti.
DA, EMOTIVNO PREJEDANJE SE GENETSKI NASLEĐUJE. ALI, DA LI ĆE SE AKTIVIRATI – ZAVISI SAMO OD NAS.
Evo kako to nastaje. Imala sam pacijentkinju čiji je deda bio strog i pasivno agresivan. Baba je bila stalno pod tenzijom i strahom od njegovih reakcija i uvek je to stanje „gasila“ nekontrolisanom hranom.
Mama naše pacijentkinje je po babinom uzoru izabrala sličnog muža, slično se osećala i oživela genetski nasleđen „predlog“ šta da radi kada se tako oseća – nekontrolisano jede.
I sada imamo našu damu koja je izabrala takđe isti tip muškarca sa kime živim – i zato nijedna dijeta nije uspela da joj svuče 45 kilograma viška. Do sada.
Ono što će nam geni preneti jeste šablon da imamo potrebu za hranom kada smo pod tenzijom ili drugom emocijom (to može biti i strah, nesigurnost, briga, tuga, frustracija…)
Loša strana priče je da mi u sebi imamo memorisanu vezu između neke emocije i hrane. Dobra strana priče je što nikada ne mora da zaživi u nama, a i ako se to dogodi – može da se „razveže“.
Sa ovom našom damicom upravo to radimo.
Najbitnije za genetski nasleđenu emotivnu glad je – emotivno okruženje.
Dokle god nas okružuje ista atmosfera kao mamu ili baku dok su uvezivale emocije i hranu, veća je šansa da ćemo nastaviti njihovim putem i aktivirati gene emocionalnog prejedanja.
Pre i posle svega rad na sebi daje nam odgovor i putokaz. Adekvatno povlačenje granica čuva naše dobro po nas i ljude oko nas.
Čak i da je sve u našem životu slučajno – on nije slučajno naš. Biramo ga odlukama, menjamo unutrašnjim promenama.. usrećuje nas tačno onoliko koliko smo spremni da usrećim – sami sebe.
DECA SU NAM BOLESNA OD DEBLJINE
https://www.alo.rs/vesti/drustvo/737205/deca-su-nam-bolesna-od-debljine/vest
Kako je za Alo! ispričala nutricionista Verica Đokić, u poslednjih nekoliko godina ogroman broj dece zbog loše ishrane dobijaju alergije, imaju probleme s kožom, pa čak i aritmije.
POREMEĆAJ SITOSTI I GLADI
Centri za sitost I glad se nalaze u delu mozga – hipotalamusu i oni svedoče istinu o tome koliko je hrana povezana sa našom psihom I emocijama.
OSEĆAJ GLADI SE JAVLJA KAO POSLEDICA RAZLIČITIH SIGNALA IZ NAŠEG TELA – CREVA, KRVI (NIVO ŠEĆERA), TEMPERATURE… HORMONA STRESA I ŠTITNE ŽLEZDE… I PSIHOEMOTIVNIH.
Dakle, samo kada smo u miru – naš osećaj da smo gladni I siti su zaista relevantni I govore nam o stvarnim fizičkim potrebama našeg tela. To možemo videti kod beba I male dece. Tada OSEĆAMO šta nam se jede (za čime telo ima potrebu), kada I koliko.
Prirodna sirova ili blago obrađena hrana korenspodira sa našim receptorima u nepcu I stvara memoriju iz koje hrane telo dobija koju vrstu minerala I vitamina. Na osnovu toga će nam se prijesti nešto konkretno.
Hrana puna veštačkih začina, aroma, kvasaca, putera, boja … apsolutno remeti komunikaciju sa našim suštinskim metaboličkim potrebama.
Sa druge strane, naše svakodnevno funkcionisanje kroz brzinu, jurnjavu, brige, strepnje, strahove I polusvesno vođeni dani kao na autopilotu ne proizvode zdrave emotivne signale I naš metabolizam se sve više remeti.
TOLIKO SMO DALEKO ODMAKLI OD SVOJE UMIRENE PRIRODE – A SAMO KADA NJOJ PRIPADAMO, MOŽEMO DA ŽIVIMO SAVRŠENSTVO I MAGIJU NAŠEG TELA.
Metabolizam se može isceljivati I ubrzavati. Kilogrami se mogu izgubiti.Signali do naših centara mogu biti savršeni.
Potrebno je pre svega da razumemo da smo mi smo jedna psiho – fizičko – emocionalno – energetska celina I kada tako sebe doživimo i osvestimo – sve je moguće.
Dokle god sebe gledamo kroz dijete, kalorije, I brojke na vagi sve smo dalje od pravila funkcionisanja našeg tela.
Ništa u čovekovoj prirodi nije banalno, ali je rešenje jednostavno – ljubav, balans I unutrašnji mir.
