13feb
Verica DjokicInspiracija

Ako se dobro ne vrati dobrim znači da smo davali ili previše ili – na pogrešnu adresu

Ako se dobro ne vrati dobrim znači da smo davali ili previše ili – na pogrešnu adresu. Tada zauzvrat i ne treba da dobijemo „dobro“ nego baš ono šta nam je potrebno – lekcije.
Ako ih ignorišemo, sve će nam se iznova ponavljati, samo sa drugim ljudima ili drugim mestima. NENAUČENE LEKCIJE SKUPLJAJU, POTVRĐUJU I UVEĆAVAJU EMOTIVNE BOLI.
Svaka emocija aktivira određene neurotransmitere, koji preko ćelijske membrane utiču na hromatim – supstancu koja drži DNK. Dalje, naš DNK šalje uputstva našim ćelijama kako da rade – za nas ili protiv nas.
Tako ceo organizam postaje talac nenaučenih lekcija i – potencijalno žarište. Obolenje će se aktivirati tamo gde genetikom ili načinom života upalimo vatru – loša ishrana, prekomerno trošenje kičme ili drugog dela tela, pušenje, hronične prehlade… i slično.
Jer, POSLEDNJA NAUČNA ISTRAŽIVANJA JASNO POTVRDILA – 85 % OBOLENJA JE PSIHOSOMATSKOG POREKLA, a svega 15 % nastaju usled spoljnih uticaja (bakterije, virusi, udarac…)
Zaista, dok to ne razumemo, lekovima ćemo samo gurati plamen na drugo mesto i samo dodavati dijagnoze. Lekovi bez sumnje pomažu kada treba i kako treba, ali nisu osmišljeni da rešavaju emotivni uzrok – to je naš posao.

Emocije su energija i funkcionišu na identičan način kao čestice kosmičke prrašine koje su se zavrtele, zgrušnjavale i na kraju napravile materiju tj planete. Na isti način će sabijene emocije stvoriti obolenje.
PRIČA O BALANSU JE PRIČA O UČENJU POSLE KOGA NISMO ISTI.
Dobrota se balansira mudrošću, inače je ludost.
Inteligencija dobrotom inače prelazi u ego i manipulaciju.
Ničeg previše a svega dovoljno. Između granica ispod kojih se ne ide i preko kojih se ne prelazi.
Ni previše ljubavi ne valja, jer čim je previše – to više nije ljubav, nego program destrukcije ili kompleksa niže vrednosti.
AKO UMEMO DA RAZUMEMO PRIRODU LJUDSKOG BIĆA, ONDA ZNAMO DA NEMA BOLJEG IMUNITETA OD UNUTRAŠNJEG MIRA, NITI DETOKSIKACIJE OD IZBACIVANJA NAGOMILANIH OSEĆANJA I DA SE USPEŠAN ŽIVOT NE GRADI SPOLJA NEGO IZNUTRA.
Sve emotivne boli su mala vrata kroz koja ulazi svetlost – ako smo dovoljno hrabri da učimo.

13feb
Verica DjokicInspiracija, Priče iz ordinacije

Ništa u našoj ishrani nije slučajno

Svaki killogram viška priča priču o nama.
KADA KAŽEMO „ISKRENOST“ OBIČNO MISLIMO NA ISKRENOST PREMA DRUGIMA, MEĐUTIM NAJTEŽA JE ONA SA SAMIM SOBOM.
Bio tako jednom jedan momak u teškoj anoreksiji, na ivici zgrušavanja krvi i gubitka života. Porodica ugledna, imućna, divna. Zagarontavan imetak za decu i unuke, obrazovanje na prestižnom inostranom fakultetu, četiri perfektno naučena jezika, osnove klavira – razume se, jel..
Bajka u kojoj sve funkcioniše osim princa. KAKO SU TUŽNE TE BAJKE U KOJIMA SVE SIJA OSIM LJUDI.
Prilikom našeg trećeg susreta izgovorio je rečenicu „ Ali znate, ovo nejedenje je sva šta ja imam,sve šta je jedino moje, sve za šta se samo ja pitam, jedino što nije isplanirano i j.b.no uštirkano!“
Sloboda se ne nalazi u hrani, nego u nama, i ne treba niko da nam je da – osim nas samih. Radili smo psihosomatiku skoro dve godine, u kontaktu smo i dalje. Momak se preselio (tj pobegao glavom bez obzira : )) , sada živi u Americi, radi IT posle nekog kursa i ne želi da ide na fakultet. Svira gitaru, ima razbarušenu kosu i bradu, popunjeno i istrenirano telo i – osmeh od uva do uva.
Eto ti bajke. Čovek srećan.

Bla jednom jedna divna dama sa troje dece i divnim mužem. Od udaje pa nadalje pet po pet kilograma viška kao da su ništa…Kada mi se obratila za pomoć delovala je kao stena , jaka, snažna, leđa da povuku tri vola kao od šale…
Pa ipak ova „stena“ je ipak samo nežna ženska duša, koja je vukla sve više, pa počeli i drugi da tovare..
Njeni kilogrami su joj poslužili da izgleda baš kao što se oseća, i naš prvi korak je bio punooo psihosomatike da sebe vidi drugačiji, povuče crvene linije i onda lagano kilogrami dole.
Ne možemo od drugih očekivati da nas štede, ako mi sami sebe ne štedimo, ili ne znamo da kažemo – stop.
NAŠE TELO ZNA SVE NAŠE STRANPUTICE SA SOBOM, I UJEDNO JE SMERNICA ZA NJEGOVO ISCELJENJE. TIME SE BAVIM.
Moj posao je magičan i mojih priča ima zaista mnogo, a ako bih za sve trebala da kažem zajedničku poruku bila bi:
OD DRUGIH NAM JE UVEK POTREBNO ONO – ŠTA SAMI SEBI NISMO DALI.
Duboko ovim tragom i – razumećete.

1 2 3 4 … 17
Copyright © 2023 Centar Verica Đokić, All Rights Reserved.
Created by: DeedDesign Studio.