21jan

Svaka vrsta hrane vari se u određenom delu probavnog trakta, izazivajući lučenje različitih enzima.
Neki od tih enzima ne mogu da deluju istovremeno nego koče jedni druge, što znači da se u isto vreme u našem želucu ne može variti više vrsta hrane koja se unese.
Ako hleb i meso jedemo istovremeno događa se sledeće:
Za hleb počinje da se luči jedna vrsta enzima i počinje njegovo varenje.
Kada se unese meso, luči se druga vrsta enzima koja menja PH vrednost u želucu zbog čega enzimi koji su do sada varili hleb – prestaju da rade.
Time prestaje VARENJE hleba.
Naš organizam tada traži način da se “reši” te hrane koja “leži” u želucu. Zato će razviti jake želudačne kiseline koje će izazvati veštačko razlaganje hleba – odnosno, počeće VRENJE.
Čim hleb u želucu počne da vri – PRESTAJE VARENJE I MESA.
Sada ceo naš obrok vri što uništava hranjivu vrednost onoga što smo pojeli. Sa druge strane, pošto hrana nije dovoljno usitnjena, na svom daljem putu praviće mnoge probleme:
Prvo, molekuli hrane ostaju preveliki, I kada prođu kroz tanko crevo u fazi apsorpcije stvaraće intolerancije, alergije, I pogodnost za autoimuna obolenja
Drugo, naša krv ostaje suštinski nenahranjena, dok kalorije I te kako ostaju u nama.
Treće, kiseline u želucu vremenom će dovesti do erozije želudačnih zidova odnosno hronične gorušice, nadimanja, gasova

SAVET
Enzimi koji razlažu sirovo povrće mogu da rade istovremeno sa svim drugim enzimima i zato su idealni za kombinovanje bilo sa ugljenim hidratima ili mastima ili belančevinama.

ZAKLJUČAK
Posledice loših prehrambenih navika postaju uočljive u toku života: telo se postepeno deformiše, koža gubi sjaj I vlažnost, kosa elastičnost, nivo životne energije opada, menja nam se raspoloženje dok organizam postepeno počinje da se guši…
Takođe, hrana je okidač za aktiviranje loših gena za bolest koje svi nosimo, a koji zaista ne moraju biti naša sudbina.
Kombinovanje hrane zato nije MIT nego REALNOST. I baš kao što su naši stari instinktivno uz pečenje jeli sveži kupus a uz slaninu luk, tako bismo I mi možda trebali da zastanemo na trenutak I oslušnemo šta nam naše telo govori.
Jer naše telo sve ovo – već zna.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *