72 % naših ćelija čini voda.

Kada voda stane, 72 % nas – stoji.

Oticanje nije fizički problem koji treba rešavati dijureticima. To je sistemski problem koji traži  razumevanje, pa odatle i – isceljenje.

Voda u našim ćelijama nije nalik onoj koju pijemo. Ona sadrži informacije o našim emocijama, endokrinom sistemu, svakoj našoj misli, organu, intoksikaciji, termoregulaciji…. Sve ono šta smo, i u kakvom smo stanju u svakom trenutku – staje u samo jednu njenu kap.

Posle nebrojeno eksperimenata  voda je nazvana – fluidni kompjuter.

A nijedan dijuretik  još uvek nije proglašen antivirusom, jer ako zabaguje – ne leči se njime.

ZADRŽAVANJE VODE ZNAČI PRE SVEGA ZADRŽAVANJE EMOCIJA – tuge, destrukcije, agresije, depresije, straha…Zastoj emocija uvek za sobom povlači otežani rad organa koji su vezani baš za te emocije putem hormona tj endokrinih tačaka… i tako do svake pore našeg tela – pa nazad.

OVLADATI VODOM U SEBI ZNAČI OVLADATI SOPSTVENIM MIROM. Možemo povaditi sve žlezde u našem telu, to je sada moderno jel,  i polovinu organa – ona neće poteći. Poteći će kada mi potečemo sami sa sobom – nizvodno.

Sve bure koje vodimo, talasi koje pravimo, ogledalo su onoga šta nismo ukrotili u sebi – krivicu, komplekse, praštanje, razumevanje…

Mirna voda smiruje kao miran čovek, a miran čovek zna tajne njenog toka.

Zna, da ona sa sobom ne nosi ništa i nikoga prljavog, nego sklanja prljavštinu sa svog puta.

Da je njena najveća snaga u tome da uvek izlazi čista.

Da kamen kada je dotakne pravi krugove koji brzo blede – ako ih pustimo…

OTICANJE JE ZNAK DA SAMI PROTIV SEBE IDEMO UZVODNO A OČEKUJEMO OD NEKOG ILI NEČEG DRUGOG DA NAS SPASE.

Takav lekar ili pilula se još uvek nisu dogodili.

Mi smo svoj otrov i svoj lek. U zavisnosti od toga šta sipamo u svoje kapljice – tako će nam i biti.

Dijagnostika tela je dijagnostika duše, i zadržavanje tečnosti nije izuzetak.

Pokrenuti svoju vodu znači pokrenuti svoj život na mestima gde je stao.