Iako „ishrana“ zvuci kao jednostavno pitanje „Šta cemo jestir“, suštinski ona je mnogo više od toga.
Kada bi svako od nas zagrebao samo malo ispod hrane koju bira, video bi sliku svog karaktera, odnosa prema sebi i onoga kako bismo želeli da nas drugi dožive.
Način na koji se hranimo govori mnogo o samokontroli, samodisciplini, staloženosti, balansu. Svaka neumerenost u jelu upućuje na potisnuta osecanja, neizgovorene reci, kompenzaciju za voljenost, bitnost i strast…na (ne)voljenje ili (ne)poštovanje sebe…
Dvadeset prvi vek je na ovu listu dodao i – vreme. Jer nam je trka za svakim minutom u toku dana oduzela najvredniju mudrost – da nam sopstveno zdravlje bude prioritet.
Ne u teoriji, nego u praksi.
I zato, svaka suštinska promena ishrane počinje upravo tu – iza nasih zenica.
Promeniti način razmišljanja o ishrani za sobom povlači premeštaj prioriteta, kao puzzle. I iako se na prvi pogled može učiniti da se izgubi neki poslovni poen, zapravo smo sasvim sigurno – na dobitku.
To je rulet čiji ishod ne treba prepustiti ni „sudbini“ ni „genetici, niti suplementima. Ovu igru možemo da vodimo i pobeđujemo – sami mi.
Od početka do kraja.
