Centri za sitost I glad se nalaze u delu mozga – hipotalamusu i oni svedoče istinu o tome koliko je hrana povezana sa našom psihom I emocijama.
OSEĆAJ GLADI SE JAVLJA KAO POSLEDICA RAZLIČITIH SIGNALA IZ NAŠEG TELA – CREVA, KRVI (NIVO ŠEĆERA), TEMPERATURE… HORMONA STRESA I ŠTITNE ŽLEZDE… I PSIHOEMOTIVNIH.
Dakle, samo kada smo u miru – naš osećaj da smo gladni I siti su zaista relevantni I govore nam o stvarnim fizičkim potrebama našeg tela. To možemo videti kod beba I male dece. Tada OSEĆAMO šta nam se jede (za čime telo ima potrebu), kada I koliko.
Prirodna sirova ili blago obrađena hrana korenspodira sa našim receptorima u nepcu I stvara memoriju iz koje hrane telo dobija koju vrstu minerala I vitamina. Na osnovu toga će nam se prijesti nešto konkretno.
Hrana puna veštačkih začina, aroma, kvasaca, putera, boja … apsolutno remeti komunikaciju sa našim suštinskim metaboličkim potrebama.

Sa druge strane, naše svakodnevno funkcionisanje kroz brzinu, jurnjavu, brige, strepnje, strahove I polusvesno vođeni dani kao na autopilotu ne proizvode zdrave emotivne signale I naš metabolizam se sve više remeti.
TOLIKO SMO DALEKO ODMAKLI OD SVOJE UMIRENE PRIRODE – A SAMO KADA NJOJ PRIPADAMO, MOŽEMO DA ŽIVIMO SAVRŠENSTVO I MAGIJU NAŠEG TELA.
Metabolizam se može isceljivati I ubrzavati. Kilogrami se mogu izgubiti.Signali do naših centara mogu biti savršeni.
Potrebno je pre svega da razumemo da smo mi smo jedna psiho – fizičko – emocionalno – energetska celina I kada tako sebe doživimo i osvestimo – sve je moguće.
Dokle god sebe gledamo kroz dijete, kalorije, I brojke na vagi sve smo dalje od pravila funkcionisanja našeg tela.

Ništa u čovekovoj prirodi nije banalno, ali je rešenje jednostavno – ljubav, balans I unutrašnji mir.