Pravilno uživanje u omiljenoj poslastici nebi trebalo da predstavlja nikakvu lošu stavku u našoj ishrani, pa ipak, neretko pređemo na onu drugu, „mračnu stranu folije“ gde nakon omiljenog slatkiša ostane –iscrpljen i gojazan organizam.

Kako slatkiši iscrpljuju i razboljevaju naše telo?

Veoma lako. Nakon što pojedemo ono čuveno „nešto slatko“ nivo šećera u krvi naglo skoči i izvodi krv iz ravnoteže. Organizam reaguje lučenjem insulina. Njegov je osnovni zadatak da višak šećera sprovede iz krvotoka u ćelije, a potom u tkiva i organe…

Nakon što nivo šećera u krvi naglo opadne, naše telo to doživljava kao stres koji treba da sanira , i to – aktiviranjem odbrambenih mehanizama. I tek tako, iz atmosfere mira, spokoja i dobrog raspoloženja – unosimo nemir u sopstveno telo. Pokreće se niz reakcija:

hipofiza luči ACTH koji dalje alarmira nadbubrežne žlezde, a one luče hormone stresa

Adrenalin i Kortizol.

Cilj našeg organizma u tom trenutku jeste da delovanjem ovih hormona, na silu izimitira onaj previsoki i nagli osećaj energije koju smo u sebe uneli prevelikom dozom šećera. I tako, energija iz loših izvora u našem telu vrtoglavo raste, pa opada, pa raste… i svaki put kada se smanji budi u nama potrebu da opet pojedemo ili popijemo nešto slatko.

Koje su posledice?

Brojne. Svi hormoni koji se luče kao reakcija na pad šaćera iscrpljuju zalihe dragocenih minerala.

Istovremeno, naše varenje se remeti pa se snižava mogućnost da te minerale nadoknadimo, dok nam se smanjuje i apsorpcija vitamina, enzima i aminokiselina.

Kao rezultat dobijamo višak šećera i brojki na vagi,osećaj umora, pospanosti, promenjivo raspoloženje, lošu cirkulaciju, nedostatak vitalnosti..

UZ VIŠAK SLATKIŠA DAME MOGU DA ZABORAVE NA JEDRU KOŽU

I SJAJNE VLASI KOSE.

Da li možemo da konzumiramo slatkiše a da ipak ostanemo zdravi?

Na sreću – da! A evo i načina:

1. Informisanost. Prvo je važno znati da izvor šećera nisu samo slatkiši nego i neka testa,

sosevi, namazi, dresinzi, marinade, čorbe, i svakako napici. Kada to znamo, možemo

dalje.

2. Doba dana. Postoje delovi dana kada nam konzumiranje slatkiša najviše ili najmanje

šteti. Najnezdravije doba dana jeste jutro, pa sve do podne. Najbezbolnije doba dana

jeste na prelazu od popodneva ka večeri. (Treba napomenuti da su ovo uopštenije

smernice i da se preciznije odrednice uspostavljaju individualno)

3. Način konzumiranja. Ukoliko naš slatkiš jedemo kao zasebnu porciju , barem sat

vremena nakon obroka i isto toliko pre narednog uspećemo da izbegnemo ulazak u

„začarani krug“, lakše ćemo svariti suvišan šećer, i nadoknaditi izgubljene minerale.

4. Količina. Postoji ona izreka „Treba biti umeren i u umerenosti“, e pa – ne odnosi se na

poslastice. Umerenost je u ovom slučaju zlatno pravilo koje nas veoma precizno drži na

granici da možemo da uživamo u slatkom – a da ne narušimo svoju ravnotežu niti

zdravlje. Idealne porcije su 30-70 grama.

I na kraju, uvek možemo izvući onaj „kec iz rukava“ i premostiti sve nedaće koje dolaze

sa „grešnim ukusima“ a to je da sami pripremamo poslastice koje i te kako mogu lepo da

mirišu, da se tope i uz to budu – potpuno zdrave.

Važno je samo prepoznati koliko su slatkiši uzeli maha u našoj ishrani , a ukoliko

poželimo da ih „odmašemo“ način uvek postoji.