Nikada nisam verovala u srećne krajeve, samo u – srećan put.
Tako umesto jednog dobra, imamo dva – ono čemu idemo i – ono šta ostavljamo.
Ne možemo investirati ako dugujemo, ići napred ako gledamo unazad, nadati se a ne verovati…
Kao što bi rekli naši stari „raščisti sa sobom“…to je uvek prvi korak.
Faza čišćenja sopstvene duše od prethodnih ili pogrešnih emocija, ljudi, događaja… je neminovan deo puta u Novo.
MI SMO PSIHO-EMOCIONALNO-FIZIČKO-ENERGETSKA BIĆA. MULTIDIMENZIONALNA, SVETLUCAVA, ZAVISNA OD LJUBAVI.
Nijedna emocija ne drži nas. Ništa šta ne možemo da otpustimo, ni oprostimo, ništa čega ne možemo da se odreknemo ili prevaziđemo …ništa od toga ne drži nas. Mi držimo. Mi ne damo. Mi podižemo mulj. Mi se ukopavamo iznova, zaglavljeni u konceptima i pravilima bez obzira da li nam prijaju ili ne.. Mi se povređujemo, unazađujemo, kočimo.
I mi smo jedini koji sami sebe mogu osloboditi.
KADA NAUČIMO DA ČISTIMO ZA SOBOM, MOĆI ĆEMO SUŠTINSKI DA IDEMO NAPRED.
Tek kada pustimo staro – pravimo mesto za Novo.
Toliko je važno da ne robujemo ničemu, i nikada ne pravimo kompromise sa onim u šta verujemo.
PREPOZNAVANJE ISTINA KOJE NISU DOBRE ILI DOVOLJNO ŠIROKE ZA NAS, JE ZAPRAVO – OSVEŠĆIVANJE SOPSTVENE DUŠE.
Naša energija nije beskrajna. Ne može sa rastegnuti na sve strane.

Ako mislimo unazad – rušimo, a ako mislimo unapred – stvaramo.
KO UME DA MISLI, UME DA ŽIVI.
Kada srušimo unutrašnje granice – granice ne postoje.