Ja nisam klasični nutricionista i nikada neću biti. Naprotiv, kada čujem reč „dijeta“ diže mi se kosa na glavi.
Naš sistem organa za varenje priča dublju priču o nama, i mi od toga ne možemo da pobegnemo.
Jer mi ne živimo od hrane – živimo od energije.
Samo jedan njen deo dolazi od onoga što pojedemo, drugi dolazi od onoga kako se osećamo, a treći – koliko kvalitetno dišemo.
NAŠ ORGANIZAM OD NAS PRAVI ČUDO, A MI – ČUDOVIŠTA. Samouništitelje.
I onda idemo na dijetu.
Duhovni zakoni kažu da se ne živi samo od hleba i vode nego od stanja duše, duha i uma. I naravno, potpuno su u pravu.
Kada smo zaljubljeni telo podiže energiju emocijama i imamo manje potrebe za hranom. Isto je kada podignemo kiseonik vežbanjem ili šetanjem po prirodi. Kada smo tužni ili previše sedimo događa se obrnuto –smanjuje se energija pa je nadomešćujemo prekomernim zalogajima.
Pucanje u pogrešnu metu.
Svaka emocija koja je u disbalansu odraziće se na hranu, kao što će nas sve više sedenja ubaciti u začarani krug – sve više jedenja.
Najveću konfuziju stvaraju neprepoznata osećanja i ona dovode do perioda prejedanja, pa strogih dijeta, retko uspešnih..i do „poremećaja u ishrani“.
SVAKO KO MISLI DA IMA „POREMEĆAJ U ISHRANI“ NE ZNA NIŠTA O SVOJIM EMOCIJAMA.
„POREMEĆAJ U ISHRANI“ – NE POSTOJI.
Emotivni poremećaj – tako bi se to iskrenije nazvalo.
Jer, naš organizam će identično tretirati zalogaj hrane koji smatramo zdravom ili okidačem za dalje prejedanje.
ZA NAŠ METABOLIZAM TO JE ISTO, lučiće enzime, pokretati peristaltiku na identičan način. Aktivirati ceo probavni put. Njemu je sve to isto – ali za naše emotivno biće – različiti svetovi.
NAJJAČU ENERGIJU U ĆELIJAMA DAJU SVEŽ VAZDUH, OSEĆAJ MIRA I BAZNA HRANA RASPOREĐENA U DVA ILI TRI OBROKA.
Sve ostalo je odvajanje od sopstvene duše i – marketing. Potpisujem.
