“Sedalački” način života podrazumeva da svakoga dana na stolici provodimo četiri ili više  časova ,u kontinuitetu.

Nekome to može biti izbor, ali za većinu izbora nema jer se većina poslova u  savremenom društvu obavlja upravo – u ovom položaju.

Kada sedimo duže od četiri sata, ceo naš organizam trpi: javljaju se probemi sa kostima, venama, respiratornim organima; povećava se rizik od dijabeta, srčanih obolenja, psihičkih smetnji.. a ništa bolje ne prolazi ni naš metabolizam.. U nedostatku kiseonika i  sagorevanja koje izostaje ukoliko nismo fizički aktivni, i uz to se loše hranimo, dobijamo  osiromašene enzime, otežanu apsorpciju hranjivih materija i usporen opšti metabolizam.

Šta se dešava sa metabolizmom kada sedimo duže od četiri sata?

Prilikom dugog i učestalog sedenja svi metabolički procesi u telu se usporavaju za 50% a ključni enzimi koje potpomažu sagorevanje masti, prestaju da se izlučuju.

Isto tako, višak šećera koji smo uneli nepravilnom ishranom a nismo sagoreli vežbama, ostaju u krvi i na kraju se skladište kao mast. Ukoliko ovakav način života potraje, možemo trajno narušiti svoje zdravlje, ubrzati procese starenja i sve to noseći ogromne konfekcijske brojeve..

Šta da jedemo ako dugo sedimo?

Ishrana osobe koja radno vreme provodi u sedalnom položaju treba da plasira vrstu energije koja se troši prilikom umnog rada, koja hrani mozak, podstiče koncentraciju , memoriju, održava nas budnim i vedrim.

To je energija koju dobijamo iz ugljenih hidrata – glicida: žitarica, voća, povrća, suvog voća, koštunjavih plodova, biljnog mleka, meda..

Varenje ovakve hrane počinje već u ustima. U toku samog akta žvakanja , kroz pljuvačne žlezde oslobađa se prva porcija čiste energije koja hrani mozak i podupire mentalni napor. Takođe, pošto se već u ustima obavi 30% razlaganja, organi za varenje su manje opterećeni, nema težine, tromosti I “kamena u stomaku”..

U daljem toku varenja oslobađa se druga porcija energije koja nas ravnomerno napaja radnim elanom i dobrim raspoloženjem.Mozak ima stalnu potrebu za glikozom i kiseonikom. To treba da mu obezbedimo. To je suština.

Pored kvalitetnih ugljenih hidrata neizmerno je važan unos vitamina i minerala. Oni ulaze u sastav enzima, pospešuju varenje, onemogućavaju zadržavanja tečnosti, štite oči i kožu od prekomernog zračenja, i doprinose jakom skeletu i zubima.

Neophodno je uneti i malu količinu dobrih esencijalnih masti iz lana, oraha, badema, lososa, maslinovog ulja, soje, pšeničnih klica..Osim što povećavaju mentalnu energiju, one utiču i na smanjenje holesterola.

Koju hranu treba da izbegavamo?

Najčešća i najveća greška pri izboru obroka pre koga smo sedeli I posle koga ćemo sedeti  nekoliko sati, jeste belo testo sa puno kvasca, putera, mlečnih preliva, punjenja…

Kada iskonzumiramo ovakvu namirnicu, u našem želudcu se formira masa nalik belom lepku koju čini mešavina amiloze i amilopektina – sastojaka skrobnog zrna. Ta masa “oblepljuje” tanko crevo gde se vrši glavno upijanje hranjivih sastojaka što onemogućava varenje u narednih nekoliko časova. Posledica je usporeno varenje, zatvori, nadimanja, iscrpljenost, nervoza I gomilanje viška kilograma koje podsećaju na jastučiće I to na određenim zonama tela.

Poseban deo priče je što iako se gojimo, organizam ostaje suštinski gladan.

Pored testa, prevelike količine proteina nam takođe na idu u prilog. Oni se vare uz pomoć kiseonika kojeg nema dovoljno ukoliko sedimo, I nisu adekvatno “gorivo” za mozak.

Novo doba nam definitivno nameće životne navike u kojima se sve više delatnosti obavlja

„iz fotelje“ – od posla, završavanja obaveza, do kupovine i razonode. Ukoliko ne možemo

da ih pobedimo ne ostaje nam ništa drugo osim da im se pridružimo, i to ne mora da

bude loša odluka. Uz nekoliko izmena u načinu ishrane i razmišljanja možemo uživati u

dobrim stranama modernog doba, a sve što je loše – ostaviti iza nas.