Ako bi me neko pitao šta mislim koji je naš najveći strah, rekla bih:

U praksi, na ovo pitanje – ovako odgovaram:

Kada odemo u goste, da li nam neko kaže „presvucite tu majicu, ne dopada mi se“ ili „promenite zanimanje“ ili „promenite muzički ukus“?

Verovatno ne kaže… ali, kada bi rekao – DA LI BISMO GA POSLUŠALI??

Čisto sumnjam 🙂

Ishrana je deo našeg karaktera, isto kao muzički ukus, stil, mišljenje o globalnom zagrevanju… Ishrana je naš stav! Jedna činjenica o nama, način da gradimo samopouzdanje i podižemo sopstvenu vrednost…

Ona je način života, ulaganje u budućnost…

I samo naša stvar.

TEŠKO JE OBJASNITI DA POJAM ZDRAVE HRANE NIJE ISTI KAO ŠTO JE DO NEDAVNO BIO, I DA ULAGANJE U SVOJE ZDRAVLJE I LEPOTU DANAS NA TANJIRU IZGLEDA DRUGAČIJE NEGO RANIJE.

Poenta je da stanemo iza svojih odluka. Da verujemo u svoje prehrambene stavove – DA IH SE ČVRSTO DRŽIMO, A NEŽNO I NENAMETLJIVO ISPOLJAVAMO..

Jer kada se „gostovanje“ završi, svako od nas svoj stomak nosi sa sobom – ne ostavlja ga domaćinu