U svom dugogodišnjem radu sa divnim, pametnim devojkama i mladim ženama koje su zarobljene u klopci metaboličkog poremećaja, nikada nisam pristupala od tanjira.

Zapravo, uopšte nije od značaja šta smo danas pojeli ili nismo pojeli.

To je najmanje bitno.

Važno je o čemu razmišljamo, šta želimo, KO SMO, a ko bismo ŽELELI DA BUDEMO i šta mislimo da nas u tome sprečava.

Telo će lako propratiti našu psihu. To i jeste zapravo njegova uloga.

-Kada udahnemo volju, optimizam, dobru energiju pogledima na sebe i svoj život…

-Kada izgovorimo i izbacimo sve što demotiviše, zatrpava i vuče na dno…

-Kada dobijemo razumevanje, podršku, jedno „BRAVO“ i jedno“ TI ZAISTA VREDIŠ“…

tanjir će se srediti sam.

Obećavam 🙂 🙂