05jun

Kada sedimo duže od četiri časa, ceo naš organizam trpi: javljaju se probemi sa kostima, venama, respiratornim organima, …

Povećava se rizik od dijabeta, srčanih obolenja, psihičkih smetnji, … NIŠTA BOLJE NE PROLAZI NI NAŠ METABOLIZAM. U nedostatku kiseonika i sagorevanja koje izostaje ukoliko nismo fizički aktivni (i uz to se neadekvatno hranimo), dobijamo osiromašene enzime, otežanu apsorpciju hranjivih materija i usporen opšti metabolizam.

PRILIKOM DUGOG I UČESTALOG SEDENJA SVI METABOLIČKI PROCESI U TELU SE USPORAVAJU ZA 50%.

Ključni enzimi koje potpomažu sagorevanje kalorija masti, prestaju da se izlučuju nakon nekoliko sati sedenja.Isto tako, višak šećera koji smo uneli nepravilnom ishranom, a nismo sagoreli fizičkim angažovanjem, ostaju u krvi i telu doprinoseći obolenjima i višku telesne mase.Ukoliko ovakav način života potraje, možemo trajno narušiti svoje zdravlje, ubrzati procese starenja i postati gojazni.

ISHRANA OSOBE KOJA RADNO VREME PROVODI U SEDALNOM POLOŽAJU TREBA DA PLASIRA VRSTU ENERGIJE KOJA SE TROŠI PRILIKOM UMNOG RADA, KOJA HRANI MOZAK, PODSTIČE KONCENTRACIJU, MEMORIJU, ODRŽAVA NAS BUDNIM I VEDRIM.

To je energija koju dobijamo iz ugljenih hidrata – glicida: žitarica, voća, povrća, suvog voća, koštunjavih plodova, biljnog mleka, meda, …

Varenje ovakve hrane počinje već u ustima. U toku samog akta žvakanja, kroz pljuvačne žlezde oslobađa se prva porcija čiste energije koja hrani mozak i podupire mentalni napor. Takođe, pošto se već u ustima obavi 30% razlaganja, organi za varenje su manje opterećeni, nema težine, tromosti, …

Druga porcija energije se postepeno i ravnomerno oslobađa u toku daljeg varenja.

Tako dobijamo stabilnu energiju koja nas ravnomerno napaja radnim elanom i dobrim raspoloženjem.

 

MOZAK IMA STALNU POTREBU ZA GLIKOZOM I KISEONIKOM. TO TREBA DA MU

OBEZBEDIMO. TO JE SUŠTINA.

 

Za zaposlenu kategoriju stanovništva neizmerno je važan unos vitamina i minerala.

Pored toga što oni ulaze u sastav enzima i pospešuju varenje čak i ako sedimo, imaju i

druge uloge. Na primer, onemogućavaju zadržavanja tečnosti, štite oči i kožu od

prekomernog zračenja, i doprinose jakom skeletu i zubima. Dakle, vitamine koje naročito

treba uključiti su C, PP, B3, E, betakaroten,…

 

Neophodno je uneti i malu količinu dobrih esencijalnih masti iz lana, oraha, badema,

lososa, maslinovog ulja, soje, pšeničnih klica,… Osim što povećavaju mentalnu energiju,

one utiču i na smanjenje holesterola.

 

DA BI BILO KOJI OBROK DOPRINEO NAŠEM ZDRAVLJU, VAŽNO JE DA JEDEMO U

POZITIVNOJ ATMOSFERI. KADA SMO VEDRI I SMIRENI NAŠI ENZIMI SU

NAJEFIKASNIJI I HRANA VIŠE PRIJA I GENERALNO NA NAS BOLJE DELUJE.

 

Čak i ako na poslu nije svaki dan baš takav, jesti u društvu je lep zdravstveni princip i

srdačna kolegijalna navika. Ako li tome pridodamo i malo sporta u slobodno vreme

uspećemo da prevaziđemo izazove savremenog doba i ostanemo vitalni i zdravi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *