Postojala je negde u Bosni jedna česma pored puta na kojoj je umesto datuma ili imena onoga ko ju je sagradio pisalo jednostavno : “Kako si?”

Tako su svi prolaznici, putnici, pešaci okrepljeni hladnom izvorskom vodom gledali  ove dve reči…”Dobro, loše, umorno, odmorno, usamljeno..“

Šta god da su odgovorili u sebi ili naglas zajednička im je jedna stvar – osećaj koji je barem na trenutak probudila. Osećaj   – da joj je stalo.

Ove dve reči oživele su jednu običnu česmu, a ona je u ljudima oživela toliko toga  i razgolela  možda najveću istinu od svih: svi smo mi slabi na ljubav i to je ono što nas čini jakim.