Jedna od medicina koju sam proučavala na svom putu do kvantne jeste – HOMEOPATIJA.

Privukla me je logikom u koju i sama verujem da ne postoji bolestan organ nego – bolestan čovek. Dijagnoze su nalik etiketama na tegli i ne verujem u njih.

Obolenje ukazuje na neku vrstu disbalansa u čoveku kojeg treba posmatrati kao psiho – emocionalno – fizičko – energetsku celinu. Ni kijavica nije ista kod dvoje ljudi.

• Prva razlika između homeopatije i klasične medicine je u načinu postavljanja dijagnoze.

Ovde se uzimaju u obzir emocionalna i psihička stanja kao i sveukupna ikada doživljenja obolenja, porodična anamneza, snovi, strahovi i slično.

• Druga razlika je u lečenju.

Lečenje u homeopatiji se vrši homeopatskim lekovima koje pravim u našem Centru, na nosačima saharoze (može biti i alkohol ili voda). Ti lekovi deluju na psiho- emocioalno – fizičke uzroke, stimulišući odbrambene i druge mehanizme čovekovog tela, čime dolazi do isceljenja samog obolenja.

Inače, prve znake homeopatije srećemo još kod Hipokrata,koji je ludilo lečio malom dozom biljke koja izaziva ludilo. Njenom pravom razvoju zapravo je doprineo Samuel Hanemen koji je i upostavio njene glavne principe.

Razlika između kvantne medicine i homeopatije jeste u samim lekovima (frekvencije vs lekovi), dužini trajanja procesa izlečenja (kvantna je višestruko brža), i ceni (lečenje kvantnom medicinom je skuplje).

Ono što sam u svom radu uspela da postignem jeste ukrštanje ove dve medicine, koje iz obe uzima najbolje. Ovako smo do izlečenja doveli neke izuzetno komplikovane slučajeve, i ogroman broj jednostavnijih, i na sreću nastavljamo tako iz dana u dan.