“Sedalački” način života podrazumeva da svakoga dana na stolici provodimo četiri ili više
časova ,u kontinuitetu. Nekome to može biti izbor, ali za većinu izbora nema jer se
većina poslova u savremenom društvu obavlja upravo – u ovom položaju.
Kada sedimo duže od četiri sata, ceo naš organizam trpi: javljaju se probemi sa kostima,
venama, respiratornim organima; povećava se rizik od dijabeta, srčanih obolenja,
psihičkih smetnji.. a ništa bolje ne prolazi ni naš metabolizam.. U nedostatku kiseonika i
sagorevanja koje izostaje ukoliko nismo fizički aktivni, i uz to se loše hranimo, dobijamo
osiromašene enzime, otežanu apsorpciju hranjivih materija i usporen opšti metabolizam.
Šta se dešava sa metabolizmom kada sedimo duže od četiri sata?
Prilikom dugog i učestalog sedenja svi metabolički procesi u telu se usporavaju za 50% a
ključni enzimi koje potpomažu sagorevanje masti, prestaju da se izlučuju.
Isto tako, višak šećera koji smo uneli nepravilnom ishranom a nismo sagoreli vežbama,
ostaju u krvi i na kraju se skladište kao mast. Ukoliko ovakav način života potraje,
možemo trajno narušiti svoje zdravlje, ubrzati procese starenja i sve to noseći ogromne
konfekcijske brojeve..
Šta da jedemo ako dugo sedimo?
Ishrana osobe koja radno vreme provodi u sedalnom položaju treba da plasira vrstu
energije koja se troši prilikom umnog rada, koja hrani mozak, podstiče koncentraciju
, memoriju, održava nas budnim i vedrim.
To je energija koju dobijamo iz ugljenih hidrata – glicida: žitarica, voća, povrća, suvog
voća, koštunjavih plodova, biljnog mleka, meda..
Varenje ovakve hrane počinje već u ustima. U toku samog akta žvakanja , kroz pljuvačne
žlezde oslobađa se prva porcija čiste energije koja hrani mozak i podupire mentalni
napor. Takođe, pošto se već u ustima obavi 30% razlaganja, organi za varenje su manje
opterećeni, nema težine, tromosti I “kamena u stomaku”..
U daljem toku varenja oslobađa se druga porcija energije koja nas ravnomerno napaja
radnim elanom i dobrim raspoloženjem.Mozak ima stalnu potrebu za glikozom i
kiseonikom. To treba da mu obezbedimo. To je suština.
Pored kvalitetnih ugljenih hidrata neizmerno je važan unos vitamina i minerala. Oni
ulaze u sastav enzima, pospešuju varenje, onemogućavaju zadržavanja tečnosti, štite oči i
kožu od prekomernog zračenja, i doprinose jakom skeletu i zubima.
Neophodno je uneti i malu količinu dobrih esencijalnih masti iz lana, oraha, badema,
lososa, maslinovog ulja, soje, pšeničnih klica..Osim što povećavaju mentalnu energiju,
one utiču i na smanjenje holesterola.
Koju hranu treba da izbegavamo?
Najčešća i najveća greška pri izboru obroka pre koga smo sedeli I posle koga ćemo sedeti
nekoliko sati, jeste belo testo sa puno kvasca, putera, mlečnih preliva, punjenja…
Kada iskonzumiramo ovakvu namirnicu, u našem želudcu se formira masa nalik belom
lepku koju čini mešavina amiloze i amilopektina – sastojaka skrobnog zrna. Ta masa
“oblepljuje” tanko crevo gde se vrši glavno upijanje hranjivih sastojaka što onemogućava
varenje u narednih nekoliko časova. Posledica je usporeno varenje, zatvori, nadimanja,
iscrpljenost, nervoza I gomilanje viška kilograma koje podsećaju na jastučiće I to na
određenim zonama tela.
Poseban deo priče je što iako se gojimo, organizam ostaje suštinski gladan.
Pored testa, prevelike količine proteina nam takođe na idu u prilog. Oni se vare uz
pomoć kiseonika kojeg nema dovoljno ukoliko sedimo, I nisu adekvatno “gorivo” za
mozak.
Novo doba nam definitivno nameće životne navike u kojima se sve više delatnosti obavlja
„iz fotelje“ – od posla, završavanja obaveza, do kupovine i razonode. Ukoliko ne možemo
da ih pobedimo ne ostaje nam ništa drugo osim da im se pridružimo, i to ne mora da
bude loša odluka. Uz nekoliko izmena u načinu ishrane i razmišljanja možemo uživati u
dobrim stranama modernog doba, a sve što je loše – ostaviti iza nas.
Leave a Comment